El embarcadero [2019]
Zadržavajući nešto od magije prethodne sezone, “Pristanište“ (El embarcadero, 2020) nas ovoga puta vodi put konačnog razotkrivanja svojih junaka, ne ostavljajući pritom baš sladak ukus.
Priča o uspešnoj arhitektkinji Alehandri (Veronika Sančez) koja istražuje tajni život i misterioznu smrt svog supruga, zaoštrava se u vidu trilera i transformacije likova.
Serija je i dalje „lepa“, održava prepoznatljivi kolorit i finu estetiku u prikazivanju detalja. Albufera nosi bogatu simboliku, pirinač što se u njoj uzgaja upućuje na plodnost i bujanje kojima odiše predeo. To je mesto koje hipnotiše, iz kojeg ne želite da odete, prostor slobode.
U finalu prve sezone, Alehandra pušta da padnu sve barijere objavljujući svoj pravi identitet. Poslednji kadar sa njom i Veronikom (Irene Arkos) u strasnom zagrljaju bio je iznenađenje koje nas je držalo u iščekivanju nastavka. Priča nas i dalje vodi u neočekivanim pravcima, samo što po kvalitetu kaska za svojim prethodnim delom. Rečju, izmiče osnovna ideja ovog ostvarenja.
Umorna od imidža slabašne žene, neodlučne i zavisne od drugih, Alehandra je isprovocirana da iskorači iz svojih okvira. Ubrzo otkriva da joj stavljanje sopstvenih potreba ispred svega i te kako prija.
Jedino što nam nije baš najjasnije koje su to potrebe. Vidimo je kako srlja u seksualnu avanturu sa policijskim poručnikom Konradom, vraćajući se zatim u naručje Veroniki, ljubavnici svog pokojnog muža. Očajniči želeći da postane neko drugi i da usput dokaže drugima da nisu u pravu, postaje antipod „stare Alehandre“. Vrlo brzo uviđamo u kom se pravcu kreće njen lik, te nas samim tim više i ne podstiče na dublju analizu.
Paralelno sa Alehandrinim oslobađanjem, rasvetljavaju se i okolnosti pod kojim se odigrala smrt Oskara (Alvaro Morte). Uvode se intrigantni pasaži u priči o njegovom (sada trostrukom) tajnom životu. Saradnja sa lokalnim mafijašem, bezizlaz u kojem se našao želeći da napusti taj svet, ali i traganje za ocem, prikazuju nam ovog tajnovitog junaka u novim bojama. Budući da im se Oskar sada obema ukazuje kao stranac, dve žene su udružene u osećaju izneverenosti i obitavanja u senci. Grčevito se drže jedna druge kao jedine veze sa nekadašnjim životom i čovekom kojeg su volele, što unekoliko neutrališe osećaj gubitka.