Dolemite Is My Name
Netflix / 2019
Režija: 
Craig Brewer
Scenario: 
Scott Alexander, Larry Karaszewski
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
Engleski
7.5
7

Karijera Edija Marfija (Eddie Murphy) je svoje zlatne dane imala još sredinom osamdesetih, kada je ovaj slavni komičar dobijao basnoslovne honorare za uloge u generičkim komedijama, koje su beležile mahom uspehe na box ofisu.

Kriza je usledila sa početkom devedesetih, kada je Marfi pokušao da pokupi lovorike na osnovu svog mačo-men statusa, glumeći u romantičnim dramama ili akcijašima, koji su mahom bili reciklaža svega onog lošeg što je nudio Holivud u ono vreme, a to su kilave pričice za obrtanje uloženog novca od strane producenata.

Međutim, Dolemite Is My Name je daleko najčasniji i najbolji film koji je Marfi imao u poslednjih pa dvadeset godina, naprosto jer je ovde reč o omažu afroameričke zajednice čoveku koji zaslužuje mnogo više zasluga nego što mu je to andergraund i subkultura do danas pružila.

Ali, sa filmom Dolemite, alter-egom legendarnog Rudi Rej Mura, afroameričke ikone stand-up scene, Edi Marfi i autorski tim pružaju pristojan uvid u širi aspekt delovanje ove čudne figure.

Iako naizgled Dolemite donekle crpi idejno i narativno od Bartonov filma Ed Wood, priča o Rudi Rej Muru se razlikuje u značajnoj meri zbog činjenice da je Mur, za razliku od Vuda, bio sedamdesetih godina istinska andergraund ikona i pionir explicit lyrics vinila, koji su se slušali i van okvira afroameričke zajednice.

Naravno, sličnosti sa Bartonovim ostvarenjem kreću zbog enormne želje Mura (kao i Vuda) da svoju ljubav, ali vidljiv nedostatak talenta pretvori u celuloidna ostvarenja, a film je kao što znamo skupa igračka.

Ipak, kao i Vudova ostvarenja, tako su i Murovi filmovi stekli kultni status, i danas čine skriveno blago među fanovima andergraund kulture, i tu se krije i najveći značaj filma, kao i zahvalnost Marfiju što je širu zajednicu podsetio na značaj jednog istinskog posvećenika i pionira hip-hop i stand-up scene.

Preporuka

share