Zola [2020]
Zola je avantura nastala iz Twitter prepiske izvesne A’Ziah King godine 2015, gde je gomila pratila 148 tvitova Zole i njene prijateljice na putešestviju kroz Tampu, odnosno avanturu koja je uključivala pokušaj zarade u striper klubovima, gde je mnogo toga krenulo naopako.
Janiča Bravo (Janicza Bravo) potpisuje ovu suštinski kompleksnu dramu gde mnogo toga biva blurovano u veštoj stilizaciji ekipe koja prati autorkinu vizuju da stvari prikaže približno opuštenoj estetici animiranih filmovima, pa tako njeni likovi ne samo da liče na stripovske figure, već i apsolutno banalizuju erotiku, seks i intimnost, i stavljaju ih u funkciju fundamentalne percepcije materijalnog sveta i konzumerističke manije.
U tom smislu glumci čine maksimum da saosećamo sa njihovim dijametralno suprotnim likovima, gde četvorka ima klasičnu podelu na pravednika, naivka, žrvtu i dželata.
Zola podseća na depalmijanske trilere iz sedamdesetih godina, što i jeste tendencija nezavisne filmske industrije u poslednjih desetak godina, te se tako i uradak autorke uklapa u tu stilsku, sentimentalnu agendu.
Stil nije ovde iznad supstance, ali je teško napraviti balans sa narativom koji nema emotivni impakt, koji nudi nihilističnu prazninu milenijalske vizije realnosti, gde su ljudi ukalupljeni u čaure sopstvene egzistencijalne teskobe i neutemeljene egocentričnosti, što je u nekoj meri u savršenom skladu sa godinom nastanka, te tako i ta činjenica dovoljno govori u prilog filmu kao otvorenoj socijalnoj kritici.
