Luiza Mej Olkot
Male žene
Laguna

Deljenje na mušku i žensku literaturu je oduvek bilo nešto čime se ovaj blog ne bavi, jer žanrovi ne znaju za polove. Uglavnom se, iz nekog razloga, čiklit literatura (baš kao što i ime kaže) vezuje za ženske osobe, i iako je činjenica da je više čitaju žene, ne postoji razlog zbog kog muškarac ne bi uzeo u ruke jednu Danijelu Stil i pročitao njenu knjigu. Međutim, čini se da ljudi manje vezuju određenu vrstu književnosti za muškarce. Šta je to muška književnost uostalom? Da li je to možda naučna ili epska fantastika ili možda klasici poput Toma Sojera? U svakom slučaju, iako žanrovi književnosti ne bi trebalo da znaju za polove, postoji taj jedan klasik koji od samog starta važi za žensku knjigu. U pitanju je roman sa najženstvenijim naslovom u književnosti, Male žene, spisateljice Luize Mej Olkot. U pitanju je istorijski klasik o sestrama Marč koji obožavaju devojčice, devojke i žene širom sveta. A kako bi momci reagovali na ovaj roman?

Male žene je istorijski klasik koji je napisan davne 1868. godine, dok je drugi deo, roman pod nazivom Dobre supruge izdat samo godinu dana kasnije. Danas se ova dva romana uglavnom izdaju zajedno, kao što je to slučaj i sa srpskim izdanjem izdavačke kuće Laguna. Male žene su od trenutka od kada su izdate postale potpuni hit među ženskom populacijom, prvenstveno iz razloga što su opisivale klasične američke devojčice i mlade devojke, koje su služile kao neka vrsta inspiracije za sve devojke koje ga čitaju. Prisetimo se da je ovo period u kom žene nisu mnogo pisale niti čitale, i upravo ovo je jedan od razloga zbog koga je Male žene možda i prvi feministički roman ikad napisan – on je bio jedna od glavnih prekretnica u književnosti žena, jer koliko god žene pisale romane i pre ovoga, Male žene je delo koje je spojilo ženu kao pisca, žene kao glavne likove romana i žene kao čitateljice.

Glavnih junakinja u ovom romanu ima 4, i to su 4 Marč sestre. Pre svega tu je najstarija sestra, Meg, kojoj je glavni cilj da bude dama i da na pravi način predstavi svoju porodicu u ovom vremenu nakon američkog građanskog rata. Tu je Džo, Megina potpuna suprotnost, neugledna tinejdžerka koja voli umetnost i koja želi da postane spisateljica. Treća sestra je Bet, trinaestogodišnjakinja koja voli muziku i kojoj je želja da svira klavir, a tu je i Ejmi, najmlađa od sve četiri sestre koja tek treba da pronađe svoje želje. Četiri Marč sestre predstavljaju četiri različite grupe interesovanja devojaka iz tog perioda, te je ovo takođe jedan od razlog zbog koga je veliki broj devojaka pronašao utehu u ovom romanu – svaka devojka i svaka žena se može pronaći u nekoj od ove četiri sestre. Ali da li bi isto tako mogao i jedan dečak koji bi pročitao roman?

Roman nema neki zaplet kao takav; on uglavnom prati avanture i dešavanja sestara Marč, njihove majke i njihove tetke dok im je otac po službenoj dužnosti daleko od svog doma. Iz razloga što se ne može reći da ovaj roman obiluje interesantnim scenama koje nas teraju da prevrćemo stranice, kao i zbog toga što ima manjka muških likova a viška ženskih koje uglavnom razmišljaju o onome što će da rade ili pokušavaju da preispitaju sebe i svoje odluke, ovaj roman je neretko neiteresantan muškoj populaciji, i to iz potpuno opravdanih razloga. Sestre Marč su predstavljene na jedan zaista spektakularan način, i svaka rečenica koju izgovore ili stvar koju urade jeste svojstvena periodu u kom je spisateljica, pa i sestre Marč u fiktivnom svetu, živele. One su neverovatno lepo vaspitane (nekad do granica neprijatnosti jer današnje društvo nije ni upola tako lepo vaspitan), razmišljaju potpuno trezveno i stavljaju ljubav među sobom na prvo mesto. Znači, uglavnom stvari koje su oduvek bile interesantne devojčicama – lepo ponašanje, odnos sa majkom i porodicom, druženje sa sestrama. Ovo može biti takođe jedan od razloga zbog koga dečacima ovaj roman neće biti interesantan. Bez generalizacije, devojke u tinejdžerskim godinama i kasnije uglavnom su više vezane za svoje majke dok su dečaci podeljeni (neki su vezaniji za majke a neki za očeve), ali nevezano za to, retko koji dečak će voleti sa majkom da priča o ženskim stvarima, a to je ono što ovaj roman jeste – jedno sedenje ispred kamina za vreme Božića i ćasnkanje o ”ženskim” stvarima.

Preporuka

share