The Morning Show [2019]

The Morning Show
Apple
Režija: 
Jay Carson, Kerry Ehrin
Scenario: 
Jay Carson, Kerry Ehrin
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
English
7.5
7

Uz svetlu popularnosti MeToo pokreta u Americi u poslednje vreme radi se na omasovljenju filmova i serija, koje prate tragove zavera i zloupotrebe moći u velikim korporacijama i pre svega filmskim industrijama.

Nakon velikog sunovrata mogula kao što su Harvi Vajnstin ili Met Lauer, logično je bilo da će se Holivud pozabaviti svojim skeletima iz ormara.

The Morning Show kao kreativni tim i nema baš obećavajući tandem. Džej Karson (Jay Carson) se navodi kao savetnik i konsultant familije Klinton i još nekih političara, a rad na televiziji mu je vezan za serijala House of Cards (američka verzija), posao za koji se moglo reći da mu je poznat.

Ali, samim tim što je upoznat iznutra s radom političke sfere društvenog života, to nominalno ne znači iskrenost, niti obećava uspeh i kvalitet potonjih uradaka.

Njegov kreativni poduhvat podupire Keri Erin (Kerry Ehrin), koja je radila kao producent i scenarista na serijalima Moonlighting, Friday Night Lights, i Parenthood.

Ovaj tandem nam donosi The Morning Show, priču o jutarnjem programu velike TV kuće, čija kola kreću nizbrdo saznanjem da je jedan od voditelja zapravo seksualni predator i manipulator.

Dženifer Aniston, koja glumi žensku polovinu voditeljskog para, iznenada ostaje bez svog dugogodišnjeg kompanjona, i biva suočena sa činjenicom da je i sama deo velike zavere ćutanja.

Angažovanjem relativno mlade i neiskusne Riz Viterspun, priča dobija zamajac, koji nas vodi u finale puno neočekivanih obrta.

Šta ovaj serijal suštinski pogađa?

Prilično tačno i efektno razotkrivena je matrica po kojoj niži slojevi produkcionog tima (kao u praistorijskom lancu ishrane), služe kao topovsko meso višim staležima zabludelim u svojim promiskuitetnim radnjama i egzistencionom besmislu, koji su preko noći rešile milionske cifre u ugovorima.

Šta The Morning Show maši i gde pada?

Nedostaje malo kreativnosti, i nešto malo manje političke korektnosti, jer su rešenja krajnje formalna i predvidljiva, čineći završni utisak bledim, i pored kvalitetnih performansa Marka Duplasa i Bilija Krudapa.

Ne može se reći da serijal nije zabavan, ali uverljivost dijaloga i razrada zapleta pada u senku brzopletosti scenarističkog tima, koji u želji za pompeznošću i prividnom moralnom ispravnošću jednostavno nema petlje da ide do kranjih granica, i tako izazove ozbiljnije emocije kod gledalaca.