Last Christmas [2019]
Inspirisan legendarnim pop hitom Džordža Majkla Last Christmas, iz ere benda Wham, istoimeni fllm Britanca Pola Figa (Paul Feig) je prilično čudno putovanje mlade imigrantkinje iz Jugoslavije Katarine, u paralelnu viziju romantične realnosti, gde se mešanjem porodičnih i ljubavnih odnosa dobija savršen napitak u skladu sa tradicionalnom opijenošću božićnim praznicima.
Last Christmas i njegov autor nas već u prvim minutima filma vode u svet adolescentkinje, koja je duboko zabludela u hedonističke ekserimente i promiskuitetnost, a sve usled gubljenja korena koji sežu negde u vrletima balkanskog poluostrva.
Sama ta premisa jeste zanimljiva i kontroverzna osobama željnim teorija zavere, ali se zapravo iza nje krije simpatičan pokušaj Eme Tompson (Emma Thompson), inače scenaristkinje filma, koja igra majku junakinje, da usled krize nastale zbog Brexita, ukaže donekle na probleme imigracije.
Majka Petra (Ema Tompson) pati od depresije, otac (Boris Isaković) provodi noći vozeći taksi, iako je u Jugoslaviji bio advokat, sestra je prikrivena lezbejka, kojoj će tek odlazak u Englesku omogućiti izlazak iz 'ormara', a Katarinu (Kejt) i ne interesuju koreni i poreklo, i svim svojim telom i dušom želi da se inkorporira u britansko društvo.
Pol Fig želi da nam poruči kako i imigracija deli iste muke kao i radnička klasa Engleske, čiji ekstremni subjekti vređaju strance u gradskom prevozu. Ili da ih more iste muke oko egzistencije, te da ih briga za budućnost čovečanstva čini anksioznim i duboko nesrećnim, i da će taj veličanstveni praznik, koji delimo sa našom braćom Hrišćanima, učiniti da čovek zavoli čoveka, da mu se nađe u nesreći deleći hleb nasušni, kako bi svi živeli u večnom miru harmonije nastale usled deobe ljubavi i božićnih poslanica i blagodeti... ili tako nešto.
Previše klišea vadi donekle romantična priča o princu koji se iznenada pojavljuje u Katarininom životu, i u dobroj meri spašava ne samo njenu dušu, već i čitav film izvlači iz blata sopstvene nemoći da isporuči smisleniju priču, koja ne vređa inteligenciju gledalaca.
Može Last Christmas izgledati simpatično jugonostaličarima i romanticima željnim božićnog duha iz lampe iluzione prošlosti, ali za iole memorabilniji utisak potrebno je surovu realnost uskladiti sa vizijama budućnosti u kojima se stvari poprave do faze savršenosti u samo sat i po vremena.
