Eva Braun - Playback [2011]
Eva Braun se tokom druge polovine prošle decenije okupila u svom originalnom sastavu, istom onom u kom je izdala prva dva albuma početkom devedesetih, „Prisluškivanja“ i „Pop Music“, koji za mnoge ljubitelje njihove muzike i danas slove za njihova najbolja izdanja. „Playback“ je najavljivan za jesen 2010.godine, pa je izlazak odložen za mart 2011.godine, a svetlost dana je konačno ugledao 1. juna te godine, putem Exit sajta, dok je fizički primerak objavila diskografska kuća „Odličan hrčak“. Višemesečno čekanje se i te kako isplatilo.
Reč je o pop albumu, kog odlikuju zarazne melodije, inteligentni stihov i savršena produkcija. Velika većina pesama sa ove ploče vam uđe u uvo već nakon prvog slušanja, a nije li to najvažnija stvar kada je pop muzika u pitanju? Različiti senzibiliteti tri glavna autora u grupi (Goran Vasović, Petar Dolinka i Milan Glavaški) su možda i najveća vrednost ove ploče.
Njih trojica se gotovo bez greške nadopunjuju i taman kad jedan malo pretera u nečemu, na scenu stupa drugi koji pesmu odvede na novo mesto, dok treći sve vreme u pozadini svira nešto što ovoj dvojici u datom trenutku uopšte nije palo na pamet. Otuda i taj stilski šareniš između pesama.
Produkcijski i aranžerski, „Playback“ se komotno može takmičiti sa albumima sličnog žanra koji su snimljeni u inostranstvu. Snimiti ploču po takvim standardima u zemlji u kojoj lik Zdravka Čolića vreba iz svake trafike, u kojoj je Srđan Gojković Gile iz „Električnog orgazma“ primoran da pravi dogovore sa mobilnim operaterima ne bi li posle 30 godina bavljenja muzikom zaradio kakvu-takvu platu – najblaže rečeno je hrabrost.
Kad uz to dodamo neizvesnost kada će i za koga taj album biti objavljen, kao i odluku grupe da ga plasira besplatno preko neta, dolazimo do jedinog mogućeg zaključka, a to je da je Evi Braun muzika bitnija od svega. I to se čuje u svakoj pesmi na ploči „Playback“.
