Why Women Kill [2019]
Samo ime kreatora nove tv serije „Why Women Kill“ nije obećavalo mnogo. Naime Marc Cherry je najpoznatiji po tv seriji „Desperete Housewives“. Od te serije sam odgledao možda petnaestak minuta tako da o njoj ne mogu da sudim ali sama ideja iza nje, uvek mi je bila neprivlačna. Kad god pomislim na „Očajne domaćice“ podsetim se na deo stand-upa Chrisa Rocka koji je za glavne junakinje, bogate domaćice iz američkog predgrađa izjavio „da im umesto očajne mnogo bolje pristaje izraz „ungrateful bitches“.
Cherry je imao još nekoliko ostvarenja što filmova što tv serija koji su ulavnom bili iz ugla žena, među kojima su bile čak i tele novele. Nemam pojma zašto ta osoba misli da može da piše o onome šta žene osećaju ili misle, ali očigledno da mu je ovaj pristup do sada prolazio.
„Why Women Kill“ nije sapunica poput većine prethodnih naslova koje Cherry potpisuje. U pitanju je jedno lagano delo sa velikom dozom crnog humora, koje pak veoma ozbiljnim temama daje veoma zabavan pristup.
Tokom deset epizoda imamo prilike da pratimo tri priče koje se odvijaju u istoj kući, u bogatom američkom predgrađu u različitim vremenskim periodima. Od prve epizode jasno je da je veoma dobra glumačka ekipa i važnije odlična podela uloga najače oružje ovog ostvarenja. Uloga uvek nasmejane domaćice iz Amerike 60ih je kao stvorena za Giniffer Goodwin, Lucy Liu kao „socialite“ Amerike 80ih je savršena, dok su Kirby Howell-Baptiste i Alexandra Daddario slike i prilike mladih milenijalki. Odabih muških likova je jednako dobar. I pored prilične jednodimenzionalnosti muških karaktera, Sam Jaeger kao glava porodice i osoba koja donosi novac u porodičnoj slici 60ih i Reid Scott kao tipičan, sebični luzer novog milenijuma su na vrhu zadatka, dok Jack Davenport briljira u ulozi prikrivene gay osobe u 80im.
Cherry se nije mnogo kockao i eksperimentisao sa samim narativom. Tokom 10 epizoda vešto je koristio već proverene klišee i žačinio ih zanimljivim zapletima i crnim humorom. Pa ipak ostaje utisak neke nedorečenosti posebno u izgradnji karaktera, što pak vodi do samih postupaka glavnih karaktera i sve ostavlja utisak muškarca koji je stvarao ženske likove i njihovo ponašanje iz muškog ugla, tj, onako kako muškarci misle da bi se žena ponašala ili reagovala u određenim situacijama, dok je većina muških likova jednostavno plitka i odvratna.