Luce [2019]
Luce, Džulijusa One (Julius Onah), jedan je od potencijalno najkontroverznijih i najprovokativnijih filmova 2019. godine, i to ne zbog grafičkih konteksta, već zbog narativne slagalice, koju implicira u svom višeslojnom sadržaju i multizagonetnoj premisi.
Kada nastavnica istorije u ormariću besprekornog afroameričkog studenta (srednjoškolca) pronađe materijal eksplozivnog sadržaja, počinje talas uzročno-posledičnih akcija.
Luce, na latinskom light (svetlo), usvojeni je sin iz ratom razorenog pojasa Eritreje američke belačke porodice, i prototip je uspešnog i poslušnog učenika na putu svetle političke karijere, sve do trenutka kada radikalno usmereni stavovi iz njegovog rada privuku pažnju nastavnice istorije.
Džulijus Ona otvara gomilu pitanja, i u maniru mudrih naratora, ostavlja puno njih otvorenim, što stavlja kritiku u nezavidan i nezahvalan položaj.
Stereotipizacija uspešnih afroameričkih građana, koji bezuspešno pokušavaju da pobegnu iz senke Baraka Obame, vidljiva je na svakom koraku. Džulijus Ona želi da poruči da nisu svi ljudi isti, i da svako ima svoj put i karijeru, ali sukob Lucea i nastavnice istorije zapravo pokazuje i jednu posebno mračnu stranu dečakovog karaktera.
Iza Luceove maske fino vaspitanog momka krije se potencijalni psihopata, čija osveta je minuciozno i hladnokrvno isporučena, u savršenom skladu sa njegovim rezultatima u školi.
Međutim, autor ostavlja tračak nada i sumnje u Luceovu naivnost, pokazujući ga kao nezrelog klinca, koji nikako nije svestan sveta u kojem živi, i u dugačkoj sceni trčanja kroz perfektno uređene američke blokove, Džulijus Ona implicira da će mladićeva potraga za samim sobom trajati još dugo, i da će biti puna uspona i padova.
