Klanica pet ili Dečji krstaški rat
Kurt Vonegat
Dereta / 2015

Duhovita, crno-humorna ali i cinična, Klanica pet je neosporni klasik novije američke i svetske književnosti, istorijskog i antiratnog romana. Okvir romana je kvazi-autobiografska pripovest o nemogućnosti pisanja o krajnje stravičnim, neljudskim i dehumanizujućim iskustvima - o bombardovanju Drezdena krajem Drugog svetskog rata kada su zapaljive bombe iz američkih i britanskih bombardera ubile skoro 100 000 ljudi u ovom nemačkom gradu, sravnivši ga sa zemljom, što Vonegat, kao ratni zarobljenik zaista jeste doživeo/preživeo. Kako napisati priču koja će preneti takav užas, koja će problematizovati istorijski narativ o neophodnosti da se Drezden žrtvuje kako bi se rat napokon završio, a nacizam potro, a koja ga neće estetizovati i, time, anestezirati čitaočevu reakciju? Kako, još jednom, u jeku još jednog bespoštednog rata, rata u Vijetnamu, razobličiti logiku po kojoj cilj opravdava sredstva i po kojoj se protiv zla treba boriti zlom? Pripovedač to već decenijama pokušava, čak i na toalet papiru i, napokon, stiže do - fikcije. Ne, dakle, autobiografski, faktografski, dokumentarno, nego uz pomoć klišea naučno-fantastičnog romana, uz pomoć karikature i groteske, uspeva Vonegatov alter-ego da ispriča svoju priču o Drezdenu.

Priča o Drezdenu je, u stvari, priča o Biliju Pilgrimu ("Hodočasniku") - prezime "junaka" korenspondira sa podnaslovom romana - priča o dečijem krstaškom ratu, tj. o nezrelim, naivnim mladićima koje vodi primamljiva retorika o svetim i uzvišenim ciljevima rata, o ratu kao sredstvu da ze zlo iskoreni.
Međutim, priča o Biliju Pilgrimu ne može da se realizuje kao priča, jer se ovaj "otkačio" od vremena, od tog nužnog uslova svake priče, tj. svake pripovesti koja bi da uobliči celovitu priču. Stoga je Vonegatov roman u stvari mozaik scena i epizoda iz desetak perioda koji pripadaju godinama u rasponu od 1944. do 1976. a kroz koje Bili biva bacan napred-nazad; čas je na raznim mestima u Evropi, bijen, zarobljavan, zatvaran, a čas u Americi, uspešan i bogat optičar, sa prebogatom, predebelom ženom i dvoje dece. Čas je tupav mladić koga su okolnosti bacile u rat, u kojem on deluje kao klovn i luda, a čas cenjen biznismen koji je, iznenada, posle avionske nesreće, rešio da oda tajnu svog boravka na dalekoj, predalekoj planeti i njenim stanovnicima koji ga, zajedno sa otetom filmskom zvezdom,  izlažu kao atrakciju i koji su mu razrešili misteriju njegovog slobodnog kretanja kroz vreme. Smešna i apsurdna priča o Zemljaninu koga su oteli vanzemaljci i koji saznaje da vreme i ne postoji, već da se sve neprestano dešava, te da je smrt samo jedan trenutak u kojem se biće oseća loše jeste, u stvari, priča o eskapističkom duhu vremena, koji relativizuje sve - od krivice do smrti - i pristaje na neizbežnost apsurda i nemoć čoveka da promeni okolnosti pod kojima se njegov život odvija. Bilijev zemaljski uspeh je karikatura "američkog sna", narativa o čoveku koji se iz bede uzdiže do bogatstva i moći svojim umnim i fizičkim sposobnostima i snagom svoje volje - jer slobodna volja u Bilijevom životu, u njegovoj transformaciji, skoro da i ne deluje. Zato što sve biva tako kako biva - nepojmljivo, bespotrebno, ironično - biva i Drezden - "rudnik leševa", veličanstveni grad koji u roku od par sati postaje nalik površini Meseca. Da ne bi bio tu gde jeste - u vagonu punom zarobljenika, u kojem je razlika između hrane, izlučevina i smrti vrlo mala, ili u smradu izgorelih i smoždenih tela, ili na putu punom smrznutih leševa - Bili uspeva da svoj život organizuje oko fantastične vizije večnosti bez vremena, kojom se užas neutralizuje kao jedan od bezbroj trenutaka, trenutak čija je struktura loša, ali neizmenljiva.
Klanica pet je kratak, eliptičan ali i eksplozivan antiroman, spazmatičan kao telo u agoniji, šokantan u ogoljavanju sveta u kojem je istorija onesposobila ljudske emocionalno-etičke reakcije, kritički u svom insistiranju na događaju koji je zvanična istoriografija potiskivala ili opravdavala, doprinevši time jačanju makijavelističkih ideologija i njihovim novim ratovima. "Tako to biva" - ali, da li neizbežno i mora da bude?

Prikaz je originalno objavljen na blogu Klub Knjigoljubaca.

Preporuka

share

share