The Wild Pear Tree [2018]
Turski majstor režije Nuri Bilge Ceylan je jedan od onih retkih autora u istoriji sedme umtnosti, čiji filmovi nemaju problem u komunikaciji sa gledaocima, uprkos megalomanskom trajanju njegovih dela.
Wild Pear Tree nije izuzetak, ali njegovih 3 sata i kusur minuta prođe u frenetičnom narativnom tempu, gde kulminaciju čine raskošni dijalozi i kontemplacije na temu porodice, društva, religije i umetnosti, a sve upakovano u rustični seting nešto malo urbanih naoseobina, i nešto više ruralnih anadolskih straćara i vrleti.
Ceylanov junak je pisac u pokušaju, a realno student čija inteligencija i logoreičnost protivreče njegovoj radnoj etici.
Rastrzan između ostanka u velikom gradu i povratka u provinciju, Sinan praktično dangubi u pokušajima da sopstvenog oca razume ili odvrati od kockanja, usput sve više se sukobljavajući sa porodicom, kao i lokalnim piscima i prijateljima.
Preispitujući sopstvene stavove Sinon tvrdoglavo pokušava da prezubi lično sazrevanje i odrastanje, naročito kada se njegovi personalni lomovi i frustracije suoče sa zrelim i suvislim stavovima.
Ceylanove političke i društvene kritike su praktično narativne tirade neviđene na modernom filmu, što je kvalitet sam po sebi, i njegovi filmovi su gledljivi do nivoa apsurda, te mu tako Wild Pear Tree dođe kao savršen nastvak njegovih prethodnih Once Upon a Time in Anadolia i Winter Sleep, i u celini čini izuzetnu filmsku studiju koja uveliko nadilazi prostor na kojem je nastala, uprkos što geografija i istorija čine značajan faktor njegovih dela, Wild Pear Tree maestralno funkcioniše kao cerebralno štivo za moderan teatar.