Long Day's Journey Into Night [2018]
Da Bi Ganov prethodni film Kaili Blues nije bio samo slučajan trenutak inspiracije, potvrđuje njegov najnoviji film Long Day's Journey Into Night, melanholično-fragmentarna saga o vremenskom i metafizičkom putovanju kroz egzotične vrleti autorovog rodnog Kaili okruga.
Po ugledu na tajvanske majstore režije (Edward Yang, Tsai Ming Liang, Hou Hsiao-Hsien), kineskog gurua melanholične atmosfere Kar Wai Wonga, ali i pre svega prateći stilsko-narativnu estetiku Andreja Tarkovskog, Bi Gan svoje filmove koncipira kao konteplativne sage izgubljenih duša, koje koračaju zemljom u potrazi za večnim inspiracijama.
U savršenom skladu na postulatima Tarkovskovog klasika The Mirror, Bi Ganov junak luta kroz vreme i prostor u potrazi za idealnom ženom, koja može i ne mora da postoji, rekapitulirajući svoju prošlost fragmetarnim sekvencama, samo da bi u drugoj polovini filma otplovio u kafkijanskom maniru u neku vrstu putujućeg cirkusa, gde se njegov život sažima u cirkularni prostor pomešanih iskustava i nasumičnih bizarnih avantura.
Long Day's Journey Into Night deluje mnogo više kao perfektna poetska slika, nego li kao smisleno-kontinuinirana dramska celina, međutim, kod Bi Gana se gotovo savršeno mešaju stilovi kulminirajući u nešto što oduzima dah i memorabilno se urezuje u sećanje posmatrača, dokazujući po ko zna koji put da je autorova vizija najvažniji sastojak koji filmu daje auru umetnosti.
