American Factory [2019]
Pad imperije zvane Dženeral Motors, američkog automobilskog giganta, opustošio je mahom siromašnije američke države i gradove, koje su svoj benefit baštinile na proizvodnji pomoćnih i potrošnih delova za automobile.
Jedan od tih gradova bio je i Dejton u Ohaju, a većina ljudi u ovoj varošici radila je u lokalnoj fabrici za proizvodnju stakla.
Svetska ekonomska kriza 2008. godine ostavila je par hiljada ljudi bez finansijksih sredstava za život.
Dve godine kasnije, u savršenom skladu ironije života, u kapitalistički uređen sistem ulazi gigant jedne čisto komunističke države.
Fuyao iz Kine je praktično azijski konglomerat, koji uz oblilatu pomoć Komunističke Partije Kine i najvišeg državnog rukovodstva, ima za cilj ono što su njihove kolege sa Bliskog istoka već dobro usavršile. Kupovinom propalih fabrika na zapadu, azijski giganti implementiraju ne samo svoj kapital u obnavljanje i podsticanje proizvodnje, već unose u biznis i poslovanje brutalnu etiku u kojoj opstaju samo najzdraviji, najmlađi, najsposobniji, najbrži, najizdržljiviji, i u biti oni koji su spremni da se bespogovorno povinuju svakom zadatku.
Zvuči poznato?
Naravno, nije baš uvek sve crno-belo.
American Factory je odličan dokumentarni film, koji ima višestruku agendu. Ovo je praktično jedan od prvih pokušaja da se rukovodstva dveju nacija spoje i rade za opštu dobrobit. To se nije pokazalo kao najbolje rešenje, jer rukovodioci s američke strane jednostavno imaju drugačija etička prvila, pa Kinezi brže bolje ubacuju u igru sopstvenu ekipu proverenih i iskusnih menadžera.
Razlike između američkog i kineskog viđenja demokratije su skoro pa dijametralno suprotne.
Fuyao je državni projekat, koji svoju potporu za razvoj biznisa ima u vrhu partije, i praktično deluje kao društveno preduzeće, kojim rukovodi par ljudi spremnih na lojalnost državi po cenu gubljenja duše i sopstvene slobode, na način na koji oni to podrazumevaju, jer, jelte, kod njih je sloboda = rad.
Američka strana samo formalno poštuje ljudska prava, jer kada je kapital u pitanju brzo se zaboravljaju prava radnika, zdravstveno osiguranje i sindikalno organizovanje, i džaba činjenica da guverner priča o tim stvarima na skupu povodom otvaranja, kada u suštinu reč ostane reč, a praksa pokaže pravu sliku. Možda ne tužnu, ali realnu svakako.
American Factory je dobar film, jer pokazuje gledaocima priču s obe strane. Te strane su vidljive onima koji paze na detalje, a suština ostaje ogoljena, a to je da kapital priznaje samo progres i napredak, i u tu sliku se običan čovek svodi na sredstvo za ostvarenje cilja.
