A Land Imagined [2018]
Vizija Singapura kakva nije poznata širem auditorijumu predstavljena je u filmu A Land Imagined, mladog autora Jeo Su Hua (Yea Siew Hua), koji mu je doneo Zlatnog Leoparda na Locarno Festivalu.
Celokupan film, odnosno vizija autora, fokusirana ja na jedan viši, filozofski aspekt naracije. Sama fabula je tu samo kako bi poslužila svrsi, a to je kontempliranje na temu iluzija doseljenika o ovladavanju teritorijom, ili ukroćivanjem zaposednutog komada zemlje, čija su brda i planine svravnali kako bi stvorlili ravnu ploču za svoje hedonističke papazjanije.
Krimi neo-noir priča o nestanku radnika na fabričkoj platformi vodi nas u misteriozni zaplet, gde se prepliću sudbine pripadnika radničke klase, sitnih, ali duboko ogrezlih u nečasne aktivnosti privrednika i njihovih poslušnika, te ono malo preostalih poštenih organa reda.
Ono što ne bi trebalo da začudi niti jednog samosvesnog stanovnika Zemlje, jeste činjenica da muka sirotinje ne poznaje granice, samo može povremeno promeniti oblik i naličje, ali suština ostaje ista.
Nakon celodnevnih aktivnosti u fabričkom pogonu, gde se vrlo često radi bez pauze i adekvatne zaštite, mladi emigranti (mahom iz Kine), jedini eskapizam od surove sudbine pronalaze u obližnjoj igraonici, gde ih internet uvlači u simulakrum beskrajnih iluzija o lepšem životu.
Baš na tom mesti autor Hua pravi crossover između nesumnjivo svojih uzora: Jia Žangkea (Jia Zhangke) i Apičatponga Werasetakula (Apichatpong Weerasethakul), gde se sudaraju gresi sadašnjosti sa usudom prošlosti, u mističnom krugu beznačajnosti vremena i prostora.
