Kubo and the Two Strings
Laika Entertainment
Režija: 
Travis Knight
Scenario: 
Marc Haimes, Chris Butler, Shannon Tindle
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
engleski
8.4
8
S vremena na vreme, pojavi se poneki animirani film za decu koji odskаče od klasičnih postavki za jednokratno bioskopsko gledanje. Kako idu godine, nažalost, sve je manje prilika da zajedno sa decom uživamo u nekom crtaću a da nije nabudžen jeftinim cakama i fazonima.
Kubo and the Two Strings nije klasičan crtani film, mnogo više je sofisticirana 3D animacija smeštena u vanvremenski period dalekog Japana. Zasluge za realizaciju ovog dela idu studiju Laika koja je ranije napravila jedan, veoma sličan i neobičan animirani film pod nazivom "Coraline" iz 2009.godine. Ako ga niste imali prilike pogledati, toplo vam preporučujem.
Priča o Kubu ima epske proporcije i počinje sa preživljavanjem ogromnih "a la" Hokusai talasa na otvorenom moru gde majka sa bebom jedva preživi surovo nevreme. Na grubim hridinama, njih dvoje žive u izolaciji a mali Kubo samo povremeno ode do sela kako bi zaradio koji novčić koristeći svoju magiju origamija u realizaciji svojih epskih priča. Ipak, iako naizgled jednostavan i miran život negde u zabiti, tamni oblaci se sve više nadvijaju nad njima i prošlost dolazi da ih ponovo progoni...
Film je vešto koncipiran da podseća na klasično delo japanskih autora ali to nije. "Kubo" je veoma, veoma (namerno dva puta) kreativan, pravi primer outside-the-box koncepcije i korak dalje za pomenuti studio Laika. Značajan je napredak u 3D stop-motion animaciji koji izgleda totalno retro, podeća, nas matore posebno, na crtane koje smo gledali prilikom odrastanja. Opet, u pojedinim scenama, film ume da bude i istinski strašan, na ivici horor klasika po građenju tenzije i karakterima koji su pojavljuju.
Reditelj Travis Knight, inače glavnokomandujući u studiu Laika, uklopio je avanturistički ritam priče u predivne vizuelne animacije od kojih zastaje dah. Očigledno je dosta truda potrošeno na estetiku velikog platna a sve kombinacije različitih tehnika - od klasičnih CGI animacija preko stop-motion animacija sa lutkama pa sve do modeliranja gađaju pravo u metu i čine ovo ostvarenje originalnim. Opet, postoje i sasvim obični momenti u filmu koji su predivni a oslobođeni su spektakularnih efekata kao npr. zapaljene sveće koje lagano klize niz reku u precizno gađanim emotivnim momentima priče.
Kada se govori o samoj realizaciji priče, kao pomoć u oživljavanju karaktera poslužila su poznata imena američkog glumišta Charlize Teron, Art Parkinson, Matthew McConaoughey, Rooney Mara itd. uz pomoć Ralph Fiennes-a i George Takei-a. Zaista, u samom izvođenju nema greške ali je sama priča mogla biti, shodno predivnim vizeulizacijama, malo više od predvidive. U pojedinim delovima deluje konfuzno, posebno kad to ne treba da bude. U trenucima kada se očekuje kulminacija cele priče, na samom finalnom duelu, balon cele priče se nekako razočaravajuće izduvao i ceo pažljivo građen intenzitet se netaktično raspao. Mislim da je unutra natrpano previše sastojaka i da je ceo "obrok" prezasićen začinima do te mere da se pravi ukus sa početka izgubio na kraju.
Na kraju ovog sažetka o Kubu, film, kao nešto drugačije od klasične ponude vredi pogledati i kao stariji, treba se diviti junaku, jednookom dečaku u obilju 3D animacije.