Venom [2018]
Nema dileme da superheroji danas dominiraju kada su bioskopske blagajne u pitanju, i večito se vodi borba između fanova Marvela i DC-a – izdavača stripova i producenata filmova. Sa jedne strane imamo Marvelove Avengerse, koji su puni boja i komedije; a sa druge DC-ove Justice League, koja su dosta mračniji i ponekad preozbiljni. Ja sam lično više fan DC-ovih heroja, naročito Batmana, ali nema sumnje da Marvel predvodi kada je u pitanju zarada i naklonost publike i kritičara. Tu je i Fox, koji poseduje X-Man, a za njima nekako uvek kaska Sony, u čijem su vlasništvu heroji iz Spider-Man univerzuma.
Venom je jedan od likova iz Marvelove radionice, ali kako se prvi put pojavio kao negativac u Spider-Man stripu, iza filmske verzije stoji upravo Sony. Nakon sjajne trilogije Sama Raimia u kojoj je Spider-Mana igrao Tobey Maguire, a potom i manje uspešnog reboota franšize gde ga je u dva dela igrao Andrew Garfield, lik Spider-Manau tumačenju Toma Hollanda se vratio u Marvelov filmski univerzum i postao deo Avengersa. Sam lik Venoma smo na filmskom platnu videli u Spider-Man 3 (2007), gde ga je igrao Topher Grace, ali poslednji deo te trilogije je najlošije prihvaćen, pa su planovi o spin-off filmu sa likom Venoma propali.
Iz tog razloga je Sony odlučio da započne svoj filmski univerzum sa likovima koje ima na raspolaganju, pa ovogodišnji film o Venomu predstavlja uvod u novu franšizu. Sada kada nijedan film ne može da stoji zasebno i sve mora biti deo nekog većeg serijala, postaje prilično teško ispratiti sve heroje i negativce, od kojih svako mora dobiti spin-off, nastavak, prednastavak – a ako to sve propadne – ‘ajmo rimejkovati do beskonačnosti. Ipak, za sada Venom stoji potpuno nezavisno od ostalih filmova i to je plus.
Takođe, deluje da su sa uspehom Deadpoola, čelnici Sonya hteli svog (anti)heroja koji se koristi meta referencama i meša humor i akciju. Razlika je u tome što Deadpool zbog grafičkog prikaza nasilja i psovki ima oznaku R da nije za mlađe od 18 godina; dok je Venomova oznaka PG-13 – i to je jedan od najvećih problema ovog filma, što nikada ne odlazi do kraja kada je u pitanju zaplet ili elementi horora i komedije, pa nikad ne dostiže svoj maksimum. Izgleda da se imala solidna ideja, ali da se u realizaciji malo pogubila, što čini ovaj film haotičnim, ali i sve u svemu zabavnim.
Film otvara scena u kojoj se svemirski brod, koji je bio-inženjerska organizacija Life Foundation poslala po uzorke vanzemaljskog oblika života, sruši u Maleziju. Fondacija preuzima tri uzorka, ali jedan od njih pobegne i zaposeda ljude, kako bi stigao u San Francisko, gde se ostali nalaze. Radnja dalje prati novinara Eddiea Brocka (Tom Hardy)iz San Franciska, koji želi da raskrinka Life Foundation i njenog vlasnika Carltona Drakea (Riz Ahmed), jer otkriva da oni izvode eksperimente na ljudima.
Eddie je toliko opsednut tom pričom da će ga to koštati posla i veridbe sa advokaticom Anne (Michelle Williams), čije je poverljive podatke iskoristio da nađe dokaze protiv Drakea. Uz pomoć naučnice Dore Skirt (Jenny Slate), koja radi za Life Foundation i u kojoj proradi savest, Eddie provaljuje tamo u potrazi za istinom; što će dovesti do toga da ostvari simbiotičku vezu sa vanzemaljcem Venomom.
Iako je prva trećina pomalo razvučena, deo u kome Eddie i Venom postaju jedno i uče da se kontrolišu je svakako najzanimljiviji deo filma. Dok su svi ostali ljudski domaćini na kojima su eksperimentisali umirali prilikom ubacivanja vanzemaljca, Eddie preživljava. Ipak, Venom je mnogo jači od njega, i kada preuzme kontrolu, Eddie se pretvara u nemilosrdnu mašinu za ubijanje. On mora da nauči da drži svoj novi alter-ego pod kontrolom i odlučuje da ubija i jede samo loše ljude.
Tom Hardy glumi Eddiea kao luzera koji je izgubio volju za životom, pa kada postane Venom on dobija novu svrhu. Dijalozi između Eddiea i Venoma su izazvali najviše smeha u bioskopskoj sali, a Hardy dobro prikazuje razliku između ova dva lika koja nastanjuju jedno telo. Zahvaljujući harizmi Toma Hardya, on filmu donosi dobre momente; dok su Michelle Williams i Riz Ahmed – iako inače sjajni glumci – ovde portraćeni u tipičnim ulogama devojke junaka i negativca čija je motivacija nedovoljno razrađena.
Najveći problem Venoma jeste tonalna neujednačenost – u jednom momentu želi da bude nasilna akcija, u sledećem horor podžanra body horror gde lik prolazi kroz telesne transformacije (što smo ove godine mogli da vidimo u mnogo boljem SF filmu Upgrade), a potom ubacuje komične elemente – ali nekako ništa od toga ne čini uspešnu celinu. I sama radnja je nekako prilično razvučena na početku, a potom zbrzana kada dođe do neminovnog finalnog obračuna između junaka i negativca. Filmski kritičari su prilično loše ocenili Venoma, mada nemojte dozvoliti da vas to obeshrabri – ovo nije film namenjen da osvoji Oskara i prikaže kompleksne likove i duboku priču.
To što je superherojski film ne znači da treba da bude klišeiziran, jer i ovakvi filmovi mogu da prevaziđu okvire svog žanra, kao recimo poslednji film o Wolverinu – Logan, koji je uspeo da pruži zaokruženu priču o sudbini tog lika, ali i ispoštuje mitologiju koja se gradila kroz prošle filmove. Venom je nekako na sredini: ni toliko loš da služi kao primer da je Holivudu nestalo ideja; niti toliko dobar da bi nam ponudio nešto bar malo drugačije. Ukoliko spustite očekivanja, Venom će na momente biti zabavan ali ništa što će se pamtiti – kao i kokice u bioskopu, na kratko nas zasiti, ali smo ubrzo opet gladni.
Recenzija je originalno objavljena na blogu Knjige, Filmovi, Serije.
