Cold War [2018]
Cold War ili Zimna wojna, poljskog autora Pavela Pavlikovskog (Pawel Pawlikowski), dolazi na krilima Oskarom ovenčanog filma Ida, i suštinski je nastavak sage o društveno-političkim stremljenjima običnog čoveka u posleratnoj Poljskoj, pod vlašću komunističkog režima.
Pavlikovski je autor koji najnovijim ostvarenjem potvrđuje ulogu reditelja koji pravi gotovo savršen balans između stila i supstance. Oslonjen na narativnu i stilsku estetiku posleratnih poljskih autora kao što su Vajda, Zanusi, Kišlovski i Kavalerovič, Pavlikovski i bukvalno preuzima obrazac kako bi što vernije dočarao atmosferu komunističke Poljske.
Iako je u fokusu priče ljubavni odnos između talentovane vokalne solistkinje Zule (Joanna Kulig) i vanserijskog pijaniste i kompozitora Viktora (Tomasz Kot), Cold War je, kao što i sam naslov referiše i asocira, pre svega jedna politička drama sa često vrlo komičnim osvrtima na osnovne slabosti ljudskog karaktera, kao što su poltronstvo, poslušnost i ulizivanje autoritetima.
Radnja razvučena na period između 1949. i 1964. godine, i snimana uglavnom na autentičnim lokacijama tromeđe Poljska, Balkan, Pariz, ne donosi nam previše transparentnu osudu totalitarnih režima, već u kratkim crtama poentira na sudbini umetnika osuđenih na nerazumevanje i život na margini.
I tu je priča Pavlikovskog univerzalna, bez obzira na vreme i mesto, jer čak i moderna vremena od umetnika i kreatvnih ljudi zahtevaju poslušnost i žrtvovanje u gotovo kafkijanskom smislu, bez obzira na emotivna stremljenja i lomove.
Sagledavajući Cold War kroz fragmentarne okvire ljubavne priče, s obzirom na ekonomično trajanje filma, stiče se utisak da možda nemamo vremena da se vežemo za sudbinu Zule i Viktora, ali Pavlikovskom to i nije primarni cilj, jer njegova politička misija jeste da pokaže kako je teško uskladiti sve stvari u životu, i da je žrtvovanje ljudska neminovnost. Ako je suditi prema efektivi završne scene filma, njegova misija je dosledna i uspešna.
