Eighth Grade [2018]
Bo Burnham je jedan od najzanimljivijih mladih komičara, koji u svojim stand-up nastupima izvodi muziku i pesme koju sam piše, kao i scenske efekte, i ima savršen komični tajming jer njegove priče nikad ne idu u smeru u kom očekujemo. Njegov poslednji specijal za Netflix pod nazivom Make Happy govori o tipičnim problemima Millennials generacije (poznate i kao Generacije Y – ljudi rođeni u periodu između 1980ih i 2000ih). U njemu, on se bavi temama poput društvenih mreža, pop-kulture, ali i postavlja ozbiljnija pitanja kao što su teme depresije i anksioznosti.
Eight Grade je njegov prvi film, gde ima dvostruku ulogu scenariste i režisera, i bavi se sličnim pitanjima – samo što je u fokusu pripadnica takozvane Generacije Z (rođeni posle 2000ih). Kako je jedan muškarac od 28. godina uspeo da snimi odličan film o problemima 13-godišnje devojčice? Tako što je prikazao da detinjstvo i odrastanje nisu samo „najlepše doba“ u nečijem životu, već se na realističan i nimalo nostalgičan način bavi tim najranjivijim periodom, gde su sve emocije i nesigurnosti još pojačanije.
Glavni lik je učenica osmog razreda, Kayla Day (Elsie Fisher), i pratimo je tokom poslednje nedelje osnovne škole. Ona ima svoj vlog, u kome daje savete kako biti samopouzdan, svoj i dopasti se ljudima. Ipak, deluje da njen vlog niko baš i ne prati, a i sama Kayla u stvarnom životu se ne pridržava svojih saveta. U školi, ona je introvertna i stidljiva, nema prijatelje i čak je osvojila nagradu u školskom godišnjaku za najtišu osobu.
Kayla je kao i svi pripadnici svoje generacije opsednuta tehnologijom i društvenim mrežama, pa provodi vreme na Snapchatu, gledajući vlogere sa YouTube-a, i prati sajtove poput Tumbler-a i Buzzfeed-a. Zanimljiva je scena u kojoj se ona ujutru našminka i postavi filtriranu sliku uz haštag da se tako prirodno probudila. Ona je više zainteresovana za sliku koju projektuje preko društvenih mreža, nego za svoj pravi život. Film na odličan način prikazuje kako današnja tehnologija sve više otuđuje ljude i tera nas da prezentujemo savršene živote; dok u isto vreme zavidimo drugima kad vidimo sve slike iz provoda i sa putovanja, a sa svih strana imamo reklame za produkte koje ako ih kupimo nam mogu omogućiti baš takav život.
Kayli se dopada popularni učenik Aiden, i da bi mu se približila ona je spremna čak da laže da ima dečka koji idu u drugu školu i da je iskusna u seksu. Scena u kojoj ona objašnjava Aidenu da u telefonu ima svoje nage fotografije koje šalje (izmišljenom) dečku je u početku smešna, ali onda shvatimo da se radi o devojčici koja odrasta u okruženju u kome je sve seksualizovano, i da je to jedini način da privuče pažnju dečaka. Kada je Aiden pita da li pruža oralni seks, Kayla odgovori da voli to, a kasnije kod kuće ona na Youtube-u šokirano gleda tutorijale o tome.
Jedino mesto gde Kayla može da bude svoja jeste kod kuće. Ona odrasta sa samohranim ocem Markom (Josh Hamilton), koji je brižni roditelj, ali Kayla ga tretira tako kao da je stalno nervira i blamira. Mark joj u neku ruku i dopušta to, jer je svestan da ona mora da iskali tinejdžerski bunt i bes, a duboko u sebi zna da je njegova ćerka zapravo dobra osoba, i da je odgajio na pravi način iako ih je njena majka napustila.
Elsie Fisher nosi ceo film i apsoultno je sjajna kao Kayla. Za razliku od filmova i serija gde 20-godišnjaci glume tinejdžere, Elsie je samo dve godine starija od lika koji igra, i na njenom licu vidimo bubuljice, krive zube, i pored svega izgleda simpatično. Način na koji govori nije tipično filmski stilizovani dijalog, već Kayla često ne zna šta bi rekla u određenim situacijama, zbunjena je i koristi poštapalicu „like“ (kao).
Eight Grade nije film u kome će Kayla na kraju postati popularna kraljica mature, i tako steći samopouzdanje za koje nije ni znala da ga ima. Kroz poslednju nedelju njenog školovanja, vidimo da ona jedva čeka da se osnovna škola okonča i da u srednjoj školi dobije priliku da reinventuje sebe i svoj imidž, a možda stekne i prijatelje i nađe dečka. Ono što ona ne zna jeste da svi problemi i anksioznosti ne nestaju sa odrastanjem, samo naučimo da se bolje nosimo sa njima i shvatamo da ništa nije kraj sveta, iako u tinejdžerskom periodu i najmanji neuspeh tako izgleda.
Recenzija je originalno objavljena na blogu Knjige, Serije, Filmovi.
