We Happy Few
Compulsion Games / 2018
Scenario: 
Alex Epstein; Lisa Hunter
8.5
8

Zamislite svet u kome vam svakoga dana sija Sunce, priroda je prelepa, cveće je predivno, ekonomski rast je nezaustavljiv i vaš život je savršen u baš svakom aspektu, jer vam tako govori veliki vođa ili veliki brat ili već neko veliki sa televizije, iz novina, sa bilborda. I ko ste onda vi da verujete svojim očima, ušima ili zdravom razumu, ako ga još uvek imate.

Upravo u takav, mračan, distropijksi svet nas vodi igra „We Happy Few“. Priča je smeštena u mesto Wellington Wells, na izolovanom ostrvu nadomak Velike Britanije, u alternativnu stvarnost u kojoj je fašistička Nemačka porazila Veliku Britaniju. „We Happy Few“ se sastoji od tri čina, od kojih je svaki posvećen jednom od tri glavna junaka, čije se priče prepliću međusobno.

U prvom činu upoznajete Arthura i počinjete da sklapate sliku o svetu, koji na prvi pogled deluje kao utopijsko okruženje smešteno u Englesku 60ih godina..

Sve je šareno i živopisno, svi su veoma srećni i zadovoljni svojim životom,  bar dok ne ostanu bez izvesnih psihodeličnih pilulica nazvanih „Joy“,  svet dobija prave boje, koje nisu nimalo lepe, onda počinju da naviru sećanja na neopisive zločine koji su stanovnici tog ostrva učinili, ponajviše zbog svog kukavičluka.

Mnogi ne mogu da se bore sa takvim uspomenama, ili bolje reći košmarima, pa su im pilule najlakši beg od stvarnosti, u kojoj je sve lepo i savršeno, ali ih potpuno lišavaju morala i čine ih „ovcama“ koje lako možete kontorlisati,  što mi pak ostavlja deja vu utisak ovog našeg realnog sveta u kome nešto poput „joya“  dobijamo sa ružičastih, srećnih i drugih televizija, pratećih štampanih medija a ponajviše iz monologa znate već koga i njegove bulumente.