Castle Rock [2018]
Nakon velikog uspeha TV serije Stranger Things bilo je za očekivati da sledi još sličnih ostvarenja koja će biti fokusirana na „čudne“ stvari i nostalgiju. A gde ćete bolji izbor za obe ove stvari od književnog opusa Stephena Kinga. Verovatno su se tom idejom vodili i tvorci TV serije Castle Rock kada su ovu seriju zasnovali na romanima i likovima koji su delo baš ovog pisca.
Castle Rock je opisan kao psihološki horor triler smešten u mali zabačeni grad, skriven duboko u prastarim šumama Mejna. Već samo ovo je dobar predložak za jezivu priču, povrh koje je dodata i blizina starog i zloglasnog zatvora Šošenk (istog onog iz koga je bežao Tim Robins), ali...
Pa nakon prve sezone možemo postaviti nekoliko pitanja. Prvo je – šta su uopšte kreatori ove tv serije želeli? Ako su želeli napeti triler ili horor, ne mogu reći da su u tome uspeli, pre svega jer sam ja, uz priznanje da ja mrzim horore i nikada ih ne gledam, bez problema uspeo da propratim čitavu seriju da se nijednom nisam štrecnuo a kamoli uplašio. Nije baš ni triler dostojan dela Stephena Kinga, čoveka koji je napisao romane poput Mizery, po kome je snimljen kultni film sa Kathy Bates i James Caanom.
Nema baš ni puno nostalgije, ne toliko za nekim određenim vremenskim periodom koliko za filmskim ili književnim ostvarenjima (za one koji su čitali romane gospodina Kinga), koja nas vezuju za našu prošlost.
Sama priča kreće prilično interesatno. Imamo idealno okruženje, koje samo po sebi ima puno potecijala za pristojnu misteriju, dostojnu dobrih scandic noir TV ostvrenja. U prvih par epizoda upravo ta atmosfera uspeva koliko-toliko da se održi , ali nakon toga počinje sve da se polako urušava poput peščanog zamka na vetru.
Ono što smo na kraju dobili, u deset epizoda prve sezone, može se opisati kao prilično bleda papazjanija svega i svačega, pomalo misterije, pomalo nadrealnih događaja, tu i tamo nasilja, krvi i sakaćenja, bez neke jasne ideje ili cilja, koja jedinu zanimljivost i relevantnost crpi pre iz imena Stephena Kinga nego iz atmosfere njegovih književnih dela.
Sasvim pristojna glumačka ekipa, koju pored Andre Hollanda, Melanie Lynskey, Bill Skarsgarda (još jednog iz glumačkog klana Skarsgarda), Jane Levy čine i veterani Scot Glenn i odlična Sissy Spacek, može popraviti utisak samo do određenog nivoa ali ne može nadomestiti sve nedostake slabašnog scenarija.
Samo ime Stephena Kinga, zatim J.J. Abramsa kao producenta, uz pristojan marketiški hajp obezbedila je ovoj tv seriji priličnu popularnost i pre nego što je prva epizoda emitovana, tako da ćemo imati prilke da pratimo i drugu sezonu. Sve ovo pomenuto, ne može da drži popularnost jedne TV serije predugo. Bili smo svedoci da se mnogo bolje, ponekad i odlične tv serije, ukidaju nakon samo jedne sezone jer su ponudile nešto što veliki deo gledališta nije bio spreman da prihvati, nije razumeo, bar na početku, ili je jednostavno izostalo dobrog marketinga, što je u današnje vreme daleko važnije od samog kvaliteta, dok se neke potpuno prosečne održavaju godinama.
Da li će biti išta interesantnije imaćemo prilike da vidimo sledeće godine, mada nam iskustvo govori da se tako nešto retko dešava. Ako vam je do ekranizovanih dela Stephena Kinga i ekranizacije istih u ovom trenutku se emituje daleko bolje ostvarenje, TV serija Mr. Mercedes, o kojoj ćete čitati uskoro i na ovim stranicama.
