Mission: Impossible - Fallout [2018]
Postoje mnogi, koji će na samo pominjanje Toma Cruisea i njegovih filmova početi da prevrću očima, gledaju na vas sa ironijom ili post ironijom ili ponašati se kao da im je neko stavio govno ispod nosa. Doživljaj filma je krajnje subjektivna stvar i od mnogo toga zavisi šta očekujete da dobijete.
Pre mnogo godina, ista ona ekipa koju bi sada nazvali hipsterima, a tada smi imali druga imena za njih, spomenuo sam je u jednom ranijem tekstu, tada komentarisala film Akira Kurosawe, koristila je istu kvazi intelektualnu retoriku nakon projekcije filma „Anđeo uništenja“ Luisa Bunjuela , u kinoteci. Moglo se tu čuti mnogo nepoznatih na izgled inteligentnih reči koje su oni izgovarali sa velikim žarom i sjajem u očima, koji može samo jedno takvo umetničko delo da stvori kod čoveka. Sve do trenutka dok se nije pojavio isti onaj lik i glasno prokomentarisao „Jeb.. ti film u kome nema pucanje“. I mada svi mi znamo da je „Bunjuel plagijator, i da je kompilator, i da je direktno krao ideje od E...E... Ezenštajna” kvalitet njegovog opusa je neosporan. Znao je to i ovaj prijatelj, već je samo imao sposobnost da koristi opaske kao najefektiviniji pesticid protiv hipstera, jer bi se nakon njihovog izricanja izgubili tiho i brzo ko prdež na vetru, i sam sam često poželeo da umem da ih stvorim, posebno kada bi mi neko od takvih govorio o kvalitetu novog albuma Kanye Westa ili koliko je Justin Timberlake bitan muzičar.
Kada gledate Bunjuela, Sorentina, Malicka zante tačno šta očekijete od tih filmova i ocenićete ih na osnovu onoga šta ste od toga dobili. Kada gledate neki od “Mission: Imossible – Fallout” ili bilo koji od filmova ove franšize ne možete očekivati da vam isporuče iste stvari kao filmovi gore pomenutih autora i njima sličnih.
Ono što očekujete od Toma Cruisea u ulozi Ethana Hunta je kratki i vispreni dijalozi, ne preterano kreativni, mnogo mačo likova plus Sajmona Pegga (mada je u “Hot Fuzz” dokazao da čak i on može biti mačo), mnogo pucanja, jurnjave različitim prevoznim sredstvima, vrtoglave akcije i da na kraju Ethan Hunt pobedi Supermana. Koliko od ovog očekivanog dobijete u ovom filmu i na kakav način odrediće njegov kvalitet.
“Mission: Imossible – Fallout” je otprilike ispunio sva ova očekivanja. Iako je možda malo sporije razvija na početku, ni na momenat nije dosadan. Režiser Christopher McQuearrie je pogodio pravi tbalans između delova sa dijalogom i razvojem radnje i akcionih delova kojih, ako ih je previše ili su predugi, često postaju zamorni, osim ako to nisu filmovi o John Wicku.
U ovom filmu to nije slučaj, scene jurnjave po ulicama Pariza su vrhunski odrađene, posebno one sa motorom, scene jurnjave helikopterima su daleko u domenu nemogućeg ali i ime ovog filma je nemoguća misija, pa je to nešto što se dalo očekivati. Zapleti su ponekad predvidivi i u granicama opšte poznatih klišea, ali vas poneki i iznenadi. Dijalozi podvlače neke činjenice na osnovu kojih je svima sasvim jasno šta sledi, osim likovima na velikom ekranu.
I na kraju Tom Cruise je radio sve svoje vratolomije, recimo ponavljao scenu skoka iz avione preko 100 puta, a ako je i sam učestvovao u onoj jurnjavi motorom po Parizu, što verovatno i jeste, čim je sam leteo helikopterom i izvodio neke prilično komplikovane vratolomije i za sve to mu treba skinuti kapu.
Kod akcionih filmova nema mnogo filozofije ili je dobar ili nije. Ako mu se možete vratiti posle godinu dana i bez problema ga odgledati ponovo on je dobar, ako to možete da radite bar jednom godišnje sledećih deset godina, kad god ga uhvatite na tv-u i da vam uvek bude zabavan onda je on odličan.
“Mission: Imossible – Fallout” je na prvo gledanje i više nego ispunio sva očekivanja i verovatno je najbolje ostvarenje ove franšize. A da li će moći sa zadovoljstvom da se gleda i kroz par godina, ostaje nam da to proverimo.
