Shannon Shaw – Shannon In Nashville [2018]
Osim činjenice da je poslednji album Shannon & the Clamsa Onion, izdao za svoju izdavačku kuću Easy Eyes Sound, Dan Auerbach je očigledno svim srcem rešio da stane iza harizmatične pevačice ovog benda, obzirom da je pozvao da zajedno snime njen prvi samostalni LP u njegovom studiju u Nashvilleu. Takođe, SATC će ga pratiti na predstojećoj turneji.
Projektu je posvetio punu pažnju, kao koautor svih pesama, i potrudio se da dovede prekaljene studijske muzičare, dok je sama produkcija vrhunskog kvaliteta i obogaćena gudačima, duvačima i povratnim vokalima. Sve ovo prevazilazi okvire u kojima se Mrs. Shaw ranije kretala, ali ova devojčica je već pokazala nije neko bojažljivo čeljade, što i dokazuje na svom prvencu.
Već prva pesma “Golden Frames” demonstrira svu raskoš koju je gospodin Auerbach rešio da ugradi u ovaj album. „Bring Her the Mirror“ i „Broke My Own“ su mračnije soul balade, koje podsećaju na teme iz Bond filmova, dok mariachi zvuk na “Leather, Metal, Steel” i sablasni vokali na “Freddies ‘n‘ Teddies” dodaju ekscentrični šmek u prvoklasne hitove.
Pojedini aranžmani vuku koren i iz pedesetih, pa sene Roya Orbisona prelaze preko “Cold Pillows”, ili ranih šezdesetih, sa girl band hitom poput “Goodbye Summer”. „Crying My Eyes Out“ i „Lord Of Alaska“ su potpuno srceparajuće a „Love I Can’t Explain” je duet gospođe Shaw sa nevidljivim Elvisom.
Iako po vokalnim sposobnostima Shannon Shaw ne može da dostigne visine jedne Dusty Springfield, kvaliteti koje ona poseduje su potpuno druge prirode i senzibiliteta. Ako je John Waters za Shennon & the Clams rekao da zvuče “kao njegov vlažni san”, Shannon In Nashville ovaj san seli u Memphis (sic) i oslikava ga svim bojama psihodeličnih šezdesetih.
