Solo: A Star Wars Story [2018]
Na samom početku da napomenem da se Solo :The Star Wars Story meni dopada, tako da svi oni, koji su čvrsto rešili da sve što Disney radi u Star Wars univerzumu mrze, mogu da prestanu sa čitanjem.
Ovaj film je od samog početka naleteo na brojne prepreke. Juna prošle godine režiseri Phil Lord and Christopher Miller su zamenjeni jer se njihova vizija filma ( oni su verovali da je njihov zadatak da snime urnebesnu komediju) razlikovala od one koju su imali čelnici studija, pre svega Kathleen Kennedy ( koji su smtrali da film treba da ima blage komične elemente).
Inače Kathleen Kennedy je poslednjih godina Star Wars fanaticima glavni krivac za čudovišno svetogrđe nad svetim kanonima Star Wars univerzuma. Zbog napada raznih prepodobnih Star Wars pravovernika vrlo je moguće da će Kennedy uskoro ostati bez posla.
Još i pre Star Wars Force Awakens pojavila se grupa kolosalnih idiota koja je pozivala na bojkot Star Wars filmova, jer su glavni likovi žene (Rey i Jyn Erso) i crnac i obajsnili je sve to deo jedne velike anti-bele-anti-muške propagande. Zatim neki od ovih zelota su prošle godine započinjali peticije da se Star Wars The Last Jedi, povuče iz bioskopa i ponovo snimi jer su oni bili uvređeni sadržajem, koji je u suprotnosti svetim knjigama, filmovima, stripovima, igrama ovog univerzuma, u čije su studiozno proučavanje posvetili 40 godina svog života. Baš takvi fanovi našli su se pozvanim i slobodnim da na najbrutalnije i najodvratnije načine, na rasnoj i šovinističkoj osnovi napadaju Kelly Marie Tran, koja je glumila Rose u filmu Star Wars The Last Jedi, nakon čega je ona morala da ugasi sve svoje naloge na socijalnim mrežama.
Jasno je da je broj ovakvih nazovi ljubitelja veoma mali, koji su pak veoma glasni, i uz pomoć socijalnih mreža, koje se sve više pokazuju da su veoma plodno tle za promovisanje raznih budalaština i koliko god se trudili ne možete a da ne naletite na njih. Pa kad je već tako onda mogu da posluže kao konstantan izvor zabave. Čitanje njihovih patetičnih žalopojki nad učinjenom nepravdom i njihovim životnim uzorima (koji su pri tome izmišljeni likovi) što je glavni uzrok patnje i razočarenja u njihovom životu, može da se meri samo zadovoljstvom koje su donela lica duboko pogođenih brazilskih navijača nakon poniženja njihove reprezentacije na domaćem terenu i rezultata od 7 prema 1 u korist reprezentacije Nemačke, jer kada neko životno ispunjenje pronalazi u nečemu tako nevažnom poput Star Warsa ili još više, fudbala, ne zaslužuje mnogo više od posmeha a odmah zatim i žaljenja.
Elem, da se vratimo na film, gore navedenu dvojicu zamenio je provereni veteran Ron Howard koji je ponovo snimio preko 70% filma. Pre njegovog dolaska postojali su nagoveštaji da je atmosfera na snimanju filma veoma loša, da se samim glumcima uopšte ne dopada rad sa Lordom i Millerom, čelnicima studija nije se dopadala gluma Aldena Ehrenreicha, zbog čega su angažovali učielje glume.
Jadan Ehrenreich je i pre početka snimanja bio osuđen na propast i loše kritike, a bez da to ima problema sa njegovom glumom (koja u ovom filmu je sasvim pristojna i u skladu sa karakterom) već samo zbog činjenica što nije Harrison Ford, koji je, jelte, sinonim za Han Soloa i kao takav veoma teško zameneljiv, bar tako kažu oni “pravi” fanovi, koji u cilju zaštite čistote svetih učenja imaju prava da rade i kažu sve šta požele.
Trenutno, glavna vest u svetu filma su loši rezultati Solo: A Star War Story na blagajnama. Razloga za to postoji mnogo. Moguće je da su ljudi razočarani prethodnim filmovima pa da zbog toga bojkotuju, što opet nisam siguran da je tačno jer ipak toliko mnogo zaluđenika za ovim univerzumom i nema mnogo na svetu. Moguće je da je u mesecu maju bilo previše hitova poput Avengersa 4 i Deadpool 2 pa su se ljudi umorili od odlaska u bioskope. Moguće je da jednostavno ima previše filmova iz ovog univerzuma, pa da je to ljudima dosadilo. Meni lično nije. Ja volim Star Wars. Još uvek se rado sećam prvog puta kada sam ih kao dečak gledao i one navale oduševljena i fascinacije.
Ali kao dečak sam voleo i He Mana, Sport Billyja, Robocapa, Flipera a posebno Alfa, mislio sam da nema ničeg boljeg od Alfa, i Star Warsa. A onda sam odrastao i shvatio da ima mnogo boljih filmova i da je Star Wars samo jedna veoma lepa filmska bajka koja je tu da nas zabavi i ništa više od toga.
I to je ono što Disney radi od trenutka kada je preuzeo ovu franšizu, i veoma teško mi je da sam sebi priznam, jer smatram da je Disney jedan od najodvratnijih primera velike multninacionalne korporacije na svetu, radi dobar posao, jer donosi dosta zabave, možda ponekad pomalo plitke i jednokratne, ali zabave, a to je upravo i glavni cilj Star Wars univerzuma.
Star Wars je pre četrdeset godina doneo nešto novo do tada neviđeno u svet filma, i vizuelno i svojom pričom. I u najvećoj meri je upravo je to ono što njega postavlja na pijedestal nedodirljivog i veličanstvenog, mnogo više od samog kvlaiteta originalne trilogije. Ali novim generacijama Star Wars su samo jedani od starih filmova kojima su njihovi roditelji, iz ko zna kog razloga zaluđeni. Novim generacijama treba njihova spona sa Star Wars univerzumom, njihovi heroji i to je upravo ono što Disney pokušava da uradi, ali pre svega toga mora da stavi tačku na sve ono što Star Wars vuče za sobom zadnje četiri decenije.
Neuspeh ovog filma je možda doveo pod znakom pitanja budućnost ove franšize. Naravno je da će ona i dalje postojati, jer je Disney uložio previše novca da bi tako lako odustao od nje, ali sada su pod znakom pitanja i najavljeni filmovi o Bobba Fettu (nikako mi nije jasno zašto film o ovom liku) ili film o Obi Wan Kenobiju (svakako je potreban film o ovom liku), sudbina nove najavljene trilogije koja bi krenula nakon Episode IX i ponajviše sudbina najavljene igrane tv serije.
Film donosi dosta akcije, povremeno prošarane pojedinim komičnim elementima a povremeno dramskim koji pak ne pogađaju gledaoca na željeni način, jer su ili previše teatralni ili nije bilo vremena da se publika poveže sa likovima koji su akteri tih scena. Zatim donosi dosta napetih situacija koje se, naravno, završe na pravi način, pristojan broj, ponekad pomalo predvidljivih zapleta, što se opet može očekivati od ovakvog filma. Sve su ovo ipak sitnice koje ne umanjuje mnogo opštu zabavnost ovog filma.
Ono najvažnije je to što donosi neke odgovore na veoma važna pitanja iz istorije i života dva omiljena lika ovog univerzuma Han Soloa i njegovog naboljeg prijatelja Chewbacce. Vidimo kako se njih dvojica upoznaju, kako postaju prijatelji, kako Solo dobija kopilota i na kraju kako dolazi od svog broda. I više od odgovora na ova pitanja nije ni trebalo očekivati od ovog filma. O specijalnim efektima nema ni potrebe bilo pisati jer upravo je Disney taj koji postavlja standarde i pomera granice u ovoj oblasti.
Da li Solo: A Star Wars Story ima važnu karakteristiku akciono-avanturističkih filmova, a to je da ih možete gledati mnogo puta i da su vam nanovo zabavni poput recimo Indiana Jonesa ili Die Hard saznaćemo za par meseci kada film bude bio dostupan na DVDju i kada ga eventualno budemo ponovo pogledali.
Upoređivati Solo: A Star Wars Story sa ozbiljnim filmovima neme puno smisla kao što nema ni upoređenje Star Wars New Hope sa recimo One Flew Over the Cuckoo's Nest. Solo: A Star Wars Story je tipičan avanturističko akcioni film, koji donosi dosta zabave dok ga gledate ali nakon toga lagano ali sigurno izvetri, što je manje više sudbina i namena svih filmova ovog žanra.
