Keep on Keepin' On [2014]
Keep On Keepin' On je neverovatan rediteljski debi Australijanca Alana Hiksa (Alan Hicks), film koji je savršena posveta životu velikog umetnika i profesora kakav je bio Klark Teri (Clark Terry).
Biti prvi trubač četrdesetih u orkestru Kaunta Bejzija (Count Basie), a potom tokom pedesetih vođa brasa i glavni solista u orkestru Djuka Elingtona (Duke Ellington), verovatno je već dovoljno veliki dokaz o značaju umetnika.
Međutim, biti mentor Majlsu Dejvisu (Miles Davis) i prvi učitelj Kvinsiju Džounsu (Quincy Jones), nekako je činjenica koja će definisati Terijevu karijeru, a to je pre svega život posvećen edukaciji mladih naraštaja, kojima je gotovo uvek sa neodoljivim osmehom prenosio svoje enormno znanje i iskustvo.
A to je radio praktično do svoje smrti, u porodičnoj postelji, u svojoj kući u Arkanzasu, par meseci nakon završetka ovog dokumentarca, početkom 2015.
Ali, to je samo manji aspekt dela Alena Hiksa.
Kao i mnogim drugim umetnicima, Teri je potkraj karijere bio učitelj i samom Hiksu, koji je studirao bubnjeve, ali Hiks fokus svoje priče izmešta na specifičan odnos mentora Terija i mladog klaviriste Džastina Koflina (Justin Kauflin). I tu počinje prava drama.
Mladi Koflin nije samo talentovani pijanista, već i neka vrsta vunderkinda, koji svu svoju energiju i vreme fokusira na izučavanje klasičnog, a nakon poznanstva sa Terijem, i džez klavira, i sve to sa velikim hendikepom – Koflin je od svoje šeste godine gotovo u potpunosti slep, i svet oko sebe razaznaje samo u senkama.
Intenzitet ovog dirljivog odnosa će tokom snimanja dokumentarca non-stop doživljavati nove kulminacije, jer se Klark Teri, uz pomoć porodice bori sa galopirajućim dijabetisom, koji mu žestoko ugrožava vid i donje ekstremitete. Sam Koflin dobija poziv da učestvuje na prestižnom pijanističkom takmičenju koje nosi ime slavnog Telonijusa Monka (Thelonious Monk), i proživljava nove krizne trenutke u svom životu, boreći se sa tremom i sopstvenim strahom od nastupa.
Ipak, ono što generalno prožima sliku o ovom filmu jeste topla ljudska priča, neverovatna za današnje vreme, tako da ovo nije samo specifična posveta velikoj umetničkoj karijeri, već i podsećanje svakom čoveku ponaosob o istinskim ljudskim vrednostima, vrednostima koje težimo tako lako da zaboravimo okrenuti svojim sitnim svakodnevnim problemima.
A tamo negde daleko, jedan veliki čovek, u samrtnoj postelji sa osmehom na licu, prenosio je do duboko u noć svoje znanje slepom dečaku, koji mu je predivnim tonovima na klaviru olakšao bolove, i učinio ga poslednji put beskrajno srećnim.
Potresno i nezaboravno.
