Silent Night [2017]
Moderni poljski film Silent Night, smešten u ruralno okruženje, autora Pjotra Domalevskog (Piotr Domalewski), tipičan je izdanak čuvene škole filma, i savršeno podseće na radove nekih starih majstora kao što su Vajda, Polanski, Kišlovski, Pavlikovski ili Zanusi.
Naravno, Domalevski koristi moderne civilizacijske tekovine (kompjuteri, mobilni telefoni, automobili..), međutim, sve to nekako biva potisnuto krajolicima poljskih zabiti i vrleti, koji imaju posebnu ulogu u fabuli.
Kritika savremenog poljskog društva ni na koji način nije različita od one koju su slali listom svi režiseri slovenskog porekla od šezdesetih na ovamo.
Propadanje porodice, emigracija, opšte nezadovoljstvo i poremećeni međuljudski odnosi do te mere su eksploatisani u istočnoevropskoj kinematografiji do Domalevski može samo da reciklira stare zaplete, i od njih pokuša da napravi barem nešto autentično.
Uspeo je samo donekle, jer Silent Night nema snage da odbaci dalje od lokalnih ili regionalnih okvira, ali ga to ne čini manje vrednim i zanimljivim ostvarenjem.
Silent Night je interesantna porodična drama gde prošlost drastično oblikuje odnose, vodeći božićno veče prema kulminaciji koja se završava sukobima, pijanstvima i požarom.
Zvuči kao tipično istočnoevropsko ili balkansko porodično veče, čiji povod može biti svadba, slava, pa čak i parastos, tako da je ovaj film na neki način izuzetno blizak slovenskom menatlitetu u globalu, i tu je Domalevski majstorski odradio posao.
Međutim, za nešto više od toga nedostaje narativne magije, jačih dijaloga, kako bi pružili potporu izuzetnoj karakterizaciji, a za takonešto će Domalevski morati da prati radove svog sunarodnika Pavela Pavlikovskog (Pawel Pawlikowski).
