Faces Places [2017]
Nema mnogo filmova danas koji sadržavaju neke magične i nedokučive sastojke životne bodrosti, tako potrebne čoveku. Jedan od baš takvih filmova jeste dokumentarnog delo koje zajednički potpisuju legendarna autorka Agnes Varda i konceptualni grafiti majstor JR, Faces Places ili na francuskom Visages Villages.
Šta reći o značaju Agnes Varde, a što istoričari filma već nisu konstatovali u brojnim enciklopedijama posvećenim sedmoj umentosti? Pionirka „Francuskog novog talasa“ režira još od sredine pedesetih, u svom opusu ima čuveni feministički manifest Cleo From 5 to 7, plus još gomilu izuzetno kvalitetnih dokumentaraca, kojima je sebe ustoličila na mesto koje joj spram opusa i značaja svakako pripadaju.
Ono što je mnogo manje poznato, a što se na momente u ovom filmu pominje i provlači, nažalost ne u meri u kojoj je potrebno gledaocu, jeste njen dugogodišnji brak sa Žakom Demijem (Jacques Demy), značajnim francuskim rediteljem, i njihovo prijateljstvo sa supružnicima Anom Karinom (Anna Karina) i Žan-Lukom Godarom (Jean-Luc Godard).
Sa druge strane JR, koji je naravno i inicijator ideje o zajedničkom filmu sa Vardom, konceptualni je artista, koji u svojoj zamisli ima film o humanističko-artističkoj misiji, koja bi uključivala izradu i štampu velikih postera ljudi, a koji bi se odmah potom lepili na fasade tih istih lokalnih zidina u mestima širom Francuske.
Varda i JR će već u prvim minutima filma krenuti u misiju. Krećući se čas na sever, čas na jug, njih dvoje obilaze farme, fabrike, bivše rudnike, i svuda ostavljaju tragove na zidinama kao svojevrsnu posvetu životu i čoveku, kao jedinki bitnoj i za razvoj i za propast života na Zemlji.
Naravno, kako film ide ka svom kraju, uspostavlja se neuobičajeno iskren i otvoren odnos između samih autora, i gde na delu posmatramo spoznaju ljudske mortalnosti i prolaznosti života, i sve to kroz suze i sećanja Agnes Varde, koja apsolutno dominira pojavom i neposrednošću.
Faces Places je film za zaljubljenike u prirodu, za umerene optimiste, i za one kojima su vera i ljubav prema životu poljuljani, film koji nadahnjuje i inspiriše, i pokazuje nam kako je malo potrebno da budemo LJUDI, i koliko je humanizam danas značajniji i potrebniji no ikada ranije.
