Bed Wettin' Bad Boys - Rot [2017]
Garage punk kvartet iz Sidneja Bed Wettin' Bad Boys, otpočeo je kao sporedni projekat Nica Warnocka (koji vodi R.I.P. Society etiketu) i Joea Sukita, basiste Royal Headachesa. Njima dvojici na probama se pridružuje Warnockov brat Ben (koji svira u Red Red Krovvy), da bi kao trio za R.I.P. Society ubrzo izdali dva singla, 2010. Best band in Sidney/Worst band in Sidney i 2011.godine Nobody Else, na kojima su se menjali na instrumentima od pesme do pesme. Ubrzo su shvatili da im je neophodan stalni bubnjar, pa su uspeli da na blef angažuju Douga Gibsona, koji je morao da nauči da svira bubanj kako bi se pridružio bendu.
Nakon što su se "usvirali" na američkoj turneji 2011. godine, u tandemu sa Royal Headachesima, naredne godine su snimali svoj prvenac Ready For Boredom, da bi ga 2013. godine izdali za R.I.P. Society. Album je uspeo da očuva sirovu punk energiju ali je na svojevrstan način označio udaljavanje benda od aljkavog "party" imidža, koji su oni do tada gajili.
Rot je sniman i produciran od strane Johna Huntera u rasponu od nekoliko godina i predstavlja narednu stanicu na putu sazrevanja Bed Wettin' Bad Boysa. U tom smislu on je jako uspešan jer muzički oni nisu izgubili na silini, dok se tekstovi pesama bave ozbiljnijim temama od ispijanja piva i valjanja po podu. Dobar primer su pesme koje imaju pop refrene, kao "Away": "Away, Away / The things you follow / Away, away to your empty display," ili "Plastic Tears": "Your plastic tears / Dry them on my shoulder".
Osim klasičnih punk stvari kao što su "Stunned" i "Work Again", momci su uspeli da pređu i u melanholičnije vode na pesmi "Victorija" ili da razrade sedmominutnu psihodeličnu voznju na tragu The Velvet Undergrounda i The Saintsa na pesmi "Turn The Page". Ovde se najbolje čuje kako se gitare Sukita i mladjeg Warnocka razigrano dopunjuju, dok Nic na basu i Doug Gibson na bubnjevima zadaju pakleni ritam. Ovi momci su definitivno prerasli pišanje po krevetima i spremni su da kvalitetno istrule u svetu rock 'n' rolla.
