BNQT
Volume 1
Dualtone / Bella Union / 2017
6.8
6

Iako je termin supergrupa već pomalo izlizan, muzičkom projektu BNQT se on , ipak može dodeliti. BNQT je originalno ideja članova benda Midlake, pre svega njihovog frontmena Erica Pulida, ali su ideju podržali i ostali članovi Jesse Chandler, Joey McClellan, McKenzie Smith i aktivno učestvovali. Ostali učesnici ovog projakta su frontmeni veoma popularnih indie i pop bendova i to Alex Capranos (Franz Ferdinand), Ben Bridwell (Band of Horses), Jason Lytle (Grandaddy) i Fran Healy (Travis).

Pullido je na ideju došao još tokom turneje svog matičnog benda Midlake, 2013.godine, a kako sam kaže uzor su mu bili Traveling Wilburs, čuveni bend koji su činili George Harrison, Tom Petty, Bob Dylan, Jeff Lynn i Roy Orbison. Album je snimljen i produciran od strane članova benda Midlake u njihovom kućnom studiju u Teksasu. Svako od pevača na ovom albumu napisao je tekstove za po dve pesme, koje su mu poslate, snimio ih, i vratio nazad Pullidu. To je i jedan od glavnih razloga zašto je rad na ovom albumu potrajao nekoliko godina. 

Zvuk na albumu je prilično koherentan, i uglavnom se oslanja na pop bendove 70ih ili muziku bendova poput The Beatles, The Doors, Pink Floyd, ali i pored toga neke od pesama podsećaju na matične bendove muzičara koji ih pevaju, tako da „Unlikely Force“ i „Tara“ bi mogli da se nađu i na nekom od albuma Band of Horses, i ne samo to već bi ova prva bila jedna od boljih na, recimo njihovm poslednjem albumu.

100 Millon Miles“ jednako može da podseti na Pink Floyd kao i na Grandaddy. „Hey Banana“ na kojoj peva Alex Capranos, sa odličnm i zaraznim referenom, veoma dobrim gudačkim aranžmanima jedan je od najboljih momenata albuma.  „Real Love“ sa Ericom Pulidom, sa veoma dobrom melodijskom linijom na horni zvuči kao posveta The Beatles, posebno njihovom zvuku iz kasnije faze.

Iako je zvuk albuma prilično koherentan, kvalitet pesama je pomalo neujednačen. Na ovom  albuma, ipak ime previše pesama kod kojih tas kvaliteta i opšteg utiska ne preteže ni na jednu ni na drugu stranu, što je ujedno i glavni utisak celog albuma.