Star Wars The Last Jedi [2017]

Star Wars The Last Jedi
Disney / Lucas Arts / 2017
Režija: 
Rian Johnson
Scenario: 
Rian Johnson
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
Engleski
7.1
7

Kada sam,  nakon „Star Wars The Force Awakens“ upitao neke od svojih prijatelja, koje lagano možemo svrstati u grupu „hard-core/zealot“ fanova Star Wars univerzuma šta im je toliko smetalo kod pomenuog filma, odgovori su bili manje više isti. Ponekad je to bilo recikliranje već viđene priče i prizivanje nostalgije u određenim scenama, ponekad je to što je film težio više ka zabavi nego ozbiljnoj priči i da je Disney previše razvodnjio i komercijalizovao istu.

Sama ideja, da je Star Wars nakon svih Lukasovih filmova, Jar Jara i ewoksa bio išta više od pitke i zanimljive priče o večnoj borbi između dobra i zla,  je na granici deluzionog poremećaja.  Ali razlog nad razlozima, onaj koji je najčešće među „iskrenim“ i „pravim“ fanovima jedan od glavnih je to što je Disney pogazio „kanone“.

E sad, iako sam ja ljubitelj Star Warsa univerzuma, odgledao sam sve filmove, kao i seriju „Star Wars Rebels“, odigrao nekoliko, uglavnom RPG igara, pročitao nekoliko stripova, knjige nisam čitao jer smatram da ima mnogo boljih i pametnijih knjiga za čitanje od onih smeštenih u Star Wars svet, zapitao sam se šta svi oni smatraju „kanonima“.

Postoji nešto što se naziva „Star Wars Expanded Universe“ i to je delo jedne ili više osoba, nisam uspeo da saznam kojih, niti ko je toj osobi ili osobama dao zvanično ovlašćenje da se bave tim poslom poslednjih trideset godina. Takozvani „kanoni“ koji su rezultat njihovog rada je neverovatan „timeline“ koji je povezao događaje iz svega što je ikada stvoreno u ovom univerzumu, uneo potrebnu logiku i popunio sve rupe.

Navodno, mada nikada zvanično potvrđeno i sam Lucas je „aminovao“ ovaj projekat, što bi moglo biti i tačno jer što bi neko odbio da jedan ogroman posao umesto vas završi neko drugi.

Tu sad nastaje jedan od problema koji gore pomenuti „pravi“ i „iskreni“ fanovi nikako ne mogu da oproste Disneyu. Nakon kupovine Lucas Artsa i celokupnih prava Disney se odlučio da ne prihvati postojanje nikavih „kanona“ i samim tim, obezvredio težak i mukotrpan posao koji je jedna ili više osoba predano radila poslednjih trideset godina.  

Moram da priznam da, kada sam od tih svojih prijatelja, a i od mnogih njima sličnim fanovima po raznim forumima saznao za ovu situaciju nisam mogao da prestanem da se smejem dobrih desetak minuta.

Sama pomisao da neko svih ovih godina radi jedan takav besmislen posao, a još više da postoji izvesna grupa ljudi širom sveta koje rezultat tog posla smatra  nečim što mnogo podseća na raznorazne „svete knjige“ je u isto vreme smešna i žalosna, ali i pomalo zastrašujuća, jer pogledajte samo kakva je papazjanija nastala od male grupe ljudi koje je pre dvehiljade godina isto tako pisala kojekakve kanone i svete knjige.

Pomalo mi je žao što tada nije bilo neke zle korporacije koja bi takvu ideju sasekla u korenu, kao Disney ovu, ili je pak, možda i bilo zle korporacije koja je jednu ideju veoma uspešno monetarizovala stvorivši religiju.  Ko zna, možda kroz dvehiljade godina (ako mi kao civilizacija, što je malo verovatno, tada još uvek postojimo) imamo hramove svetog Lukea Skywalkera