Ducktails - Jersey Devil [2017]
Prva stvar koja mi je pala na pamet kada sam pročitao vest da je Matt Mondanile napustio Real Estate, da bi se posvetio radu na svom manje više solo projektu Ducktails, bila je “da li je ovaj normalan?”. Ne samo zato što je Real Estate u okvirima indie pop muzike daleko uspešniji bend već i zato što su daleko zanimljiviji.
Ducktails su krajem prošle decenije postali prilično popularan bend među hipsterima, sa jedne strane jer su dobijali prilično prostora i dobre ocene u medijima, popularnim među pripadnicima ove subkulture. Sa druge strane njihova anemična, anoreksična i jalova muzika dobro se uklopila u pokret koji bi veoma grubo mogli opisati istim epitetima.
Ispostavilo se da je razlog njegovog napuštanja benda potpuno drugačiji, kao što se ispostavilo da on i nije tako bitan za zvuk Real Estatea, koliko se u početku smatralo. Mondanile je dobar muzičar i njegovi gitarski aranžmani su prilično doprineli kvalitetu albuma Real Estatea na kojima je svirao, ali nakon njegovog odlaska iz Real Estate oni napravili sasvim pristojan album “Days”, dok je Mondanile snimio “Jersey Devil” šesti u karijeri za Ducktails.
“Jersey Devil” je u potpunosti solo album, koji je objavljen na Mondanileovoj etiketi New Images, jer dotadašnja izdavačka kuća Domino iznenada donela odluku da ne objavi album. Već to je bio znak da možda postoje neki dublji razlozi za njegovo napuštanje Real Estate. Matt Mondanile je jedno od prvih imena ljudi iz sveta šou biznisa koje je optuženo za loš tretman prema ženama.
Zbog lavine sličnih optužbi koja je nastale posle toga ali ponajviše jer sam Mondanile nije ni toliko poznat niti je iole bitna figura u svetu muzike i zabave kao što su to Harvey Weinstein, Kevin Spacey ili Dustin Hoffman, sve je to prilično brzo palo u drugi plan. Ruku na srce optužbe protiv njega nisu ni blizu onih koje se povezuju sa Weinsteinom i Spaceyem, već su otprilike takve da bi Mondanilea mogli nazvati imenom jedne domaće životinje koje često služi za opis karakternih osobina pojedinih osoba.
Kada je sve to stilglo do medija usledilo je otkazivanje turneje i povlačenje albuma Ducktails sa svih platformi za prodaju muzike, a da li je to bio nepohodan potez?
Istorija nas uči da ne možemo i ne trebamo suditi o umetničkim, naučnim ili profesionalnim dostignućima osobe na osnovu njihovih političkih shvatanja ili moralnih kvaliteta. Kada bismo tako postupili svet bi ostao bez nekih od najvećih i najgrandioznijih umetničkih dela ili naučnih pronalazaka.
Karavađo je bio hladnkrvi ubica, Virginia Wolf izraziti antisemita, Martin Heidegger nacista, nobelovac Knut Hamsun nacista i kvinsling, Woody Allen je oženio mnogo mlađu pastorku, Roman Polanski je silovao maloletnicu. Lista ovakvih primera je verovatno veoma duga i svakako da za svoje zločine trebaju biti osuđeni a za svoje neprimerene stavove trebaju biti podvrgnuti sudu javnosti, ali ne i njihova dela.
Pa tako o novom albumu Matta Mondanilea i Ducktails možemo suditi samo na osnovu onoga što čujemo iz zvučnika. Na određen način “Jersey Devil” se može smatrati i nekom vrstom uspeha u karijeri Ducktails. Uspeli su da stvore najdosadniji album do sada, što je ipak bio prilično težak zadatak nakon “St. Catherine”.
Svih deset pesama na albumu su u potpuno istom tempu, jedna ravna linija duga gotovo 40 minuta, toliko ravna da je teško razlikovati pesme. Sam Mondanile nema neke glasovne mogućnosti, ali to mnoge druge muzičare nije sprečavalo da svoj glas upotrebe na izuzetno interesantan način, poslušajte samo novi album Chada VanGaalena.
Tonalitet i vokalni aranžmani su gotovo isti u svakoj pesmi. Sama muzika je aneminčni jazzy indie chilwave hypnagogic pop. Koje god od ovih hipsterskih izmišljotina da mu prilepite neće muziku učiniti interesantnijom.
Pesme poput "Map to the Stars", “Light a Candle” ili “In the Halway” ako ih slušate zasebno, odvojene od ostatka albuma, kao na primer, deo neke kompilacije različitih muzičara, mogu vam zazvučati kao podnošljive pop pesme, što na kraju i jesu. Problem nastaje kada album slušate od početka do kraja. Od polovine albuma, ukoliko uspete da zadržite pažnju na muziku, stičete utisak da ste greškom pustili repeat prvih par pesama.
Budućnost Matta Mondanilea i Ducktails je veoma neizvesna, posebno u svetlu “social justice” histerije koja je zavladala svetom šou biznisa u poslednjih godinu dana. Napustio ga je menadžer, promoter, izdavačka kuća, čak i osoba koja je radila PR za njega, 11 koncerata sa njihove turneje u severnoj Americi otkazano je u poslednja dva meseca. Ako nikada više ne čujemo neku novu muziku od Ducktails, ne verujem da će biti puno razočaranih ljubitelja muzike, osim možda gomile hipstera, mada i oni imaju svoje nove heroje, one koje se nalaze u vrhu Pitchforkove liste.
