In Search of a Midnight Kiss [2007]
Decembar u Los Anđelesu. Crno-bela fotografija. Usamljeni mizantropi i cinici u potrazi za srodnim dušama sa kojima će podeliti magiju poljupca u novogodišnjoj noći, kada časovnik otkuca ponoć.
Iako je autor filma In Search for a Midnight Kiss Aleks Holridž (Alex Holridge) zaplet u dobroj meri prepisao iz Linkleterovog Before Sunrise, nameće se zaključak da kvalitetna skripta i temeljno ispričana drama jesu svakako imperativi koji stoje ispred primarne teze o originalnosti.
Holridžovi junaci su dvadesetogodišnjaci, došljaci u Los Anđeles, koji će obmanu zvanu Holivud vrlo brzo spoznati. Međutim, ta spoznaja nikako nije dovoljno jaka kako bi ih vratila kući, jer je vera u snove (logično spram godina) kod njih još uvek jaka.
Naime, Vilson i Vivijen, iako na životnom raskršću, razapeti između prošlosti i neizvesne budućnosti, i dalje su puni života i veruju u ljude, i Los Anđeles kao grad posrnulih, a ne palih anđela.
Holridž mnogo duguje magičnoj crno-beloj fotorgrafiji Roberta Marfija, koja na starovremski način oslikava široke bulevare, velike raskrsnice, kao i stare, ali i moderne zgrade, kreairajući neodoljivo sentimentalni ugođaj.
Sat i po filma U potrazi za ponoćnim poljupcem iscuri previše brzo, i možda je to upravo ono što donekle kvari ugođaj, ali se Holridžu i pored svega ne može zameriti da nije zaokružio jednu savršeno smislenu celinu.
