Hatchet - Prvi Test
S ponosom mogu da objavim da mi je pod stare dane, doba kada bole leđa čim otvorite oči a mozak boli 24/7, ostvaren dečački san. Još od vremena kada sam kupio prvi Commodore 64, želeo sam da budem neko ko je uključen u razvoj video igara. Kasnije sam saznao i za profesiju testera video igara, i kako se to puno plaća tamo negde na trulom zapadu, ali s obzirom na geografsku, mentalnu i svakakvu drugu ograničenost, video sam da od toga nema ništa te da ću morati da izaberem put kojim se češće ide, i profesiju koja daje nekakvu crkavicu za cigare i leba. U svakom slučaju, poziv da budem u prvom timu koji će testirati novu „in early development“ video igru doživeo sam kao propali alkoholičar bez dinara koga je neko častio gajbom piva i litrom vinjaka. Ok, pivo i vinjak je izostao, ali je bilo fantastično iskustvo testirati igru u prijatnom ambijentu lejzi begova i dobre muzike.
Hatchet je single player stealth akciona igra, u kojoj pruzimate kontrolu nad Jirom Azzaki-em, plaćenim ubicom koga unajmljuje Nakashima Agency, da eliminiše dogovorene ciljeve. Sama igra je zamišljena tako da prati način vašeg stila igranja, i data je prilika igraču da kombinuje različite stilove, poput Splinter Cell šunjanja po senkama, hakovanja sigurnosnih sistema, brutalnog ubijanja svega što se kreće, ili ukoliko to želite, možete da se držite jednog stila igre kojeg ćete gurati sve vreme. Ono što sam saznao o priči koja prati igru, radi se o standardnoj „budućnost je mračna svi će dumremo“ varijanti: sredina je 21. veka, veštačka inteligencija je nešto uobičajeno (or not, saznaćemo u finalnoj verziji), korporacije su vlasnici svega, pa i države, i sve ostale trivie i detalji koje prate davno ustanovljeni cyber punk setting. Opet, daleko je ovo od pukog prepisivanja šablona, ono što sam saznao o priči jeste to da će tu biti svakakvih „surprise surprise“ momenata; razvojni tim navodi da će u budućem gejmpleju biti dosta situacija kada ćete morati donositi odluke, birajući između razuma i emocija, i da će te odluke imati izuzetan uticaj na svet kreiran u okviru igre.
Moj prvi utisak o igri, najkraće rečeno: liči na crossover između Diablo 3 i Splinter Cell. Pogled je iz ptičije perspektive, sa dosta šunjanja i skrivanja, hakovanja sigurnosnih sistema i obraćanja pažnje na line of sight čuvara koji su u fazonu shoot first ask later. Dva puta sam uspeo da završim nivo na brutal modu, jer je pacifist mode (ne ubiješ nikoga do samih meta) skoro pa nemoguć. Da, nivo je bio pretežak (da li su namerno stavili na hard core difficulty ili će i to da isprave, videćemo), ali je, za razliku od sličnih igara, gde oterate razvojni tim i igru u tri lepe i kliknete unistall posle 150 game over poruka na početku nivoa, ova igra vas tera na strateško razmišljanje i ponovne pokušaje, i prosto vas izaziva u fazonu „nisi valjda toliko glup da ne vidiš alternativnu rutu“. Mehanika je izvanredna i jednostavna, nema puno problema oko ciljanja i eliminacije protivnika, kao i kretanja i sakrivanja, a sve pohvale idu hacking sistemu, gde pošto hakujete jedan uređaj, imate trideset sekundi da izvršite zadatu radnju, pre nego se oglasi alarm i krene opšti haos. Dizajn nivoa i grafika izgledaju jednostavno prelepo, i moram reći da sam prijatno iznenađen; daleko je ovo od standardne android varijante koju skidate besplatno sa google prodavnice, ovo je punokrvno ostvarenje sa svim pripadajućim atributima koju jedna prava igra treba da ima.
Hatchet traži dosta logičnog razmišljanja i strateškog postavljanja, i nije zamišljena kao jedan prelaz preko nivoa uz natpis mission successfull. Dosta alternativnih ruta, dosta promišljanja, i priličan nivo koncentracije svakako govori o stepenu truda uloženog u ovo ostvarenje. Testirali smo samo jedan nivo (i to nedovršen), i tu je bilo sigurno nekih 10-15 različitih varijanti za završetak zadate misije.
Zamerke na ovu ranu verziju igre ostavljam razvojnom timu, s obzirom da je igra zaista u najranijoj, prvobitnoj fazi, a momčad iz Dharma Games su sve samo ne amateri, tako da očekujem da će kritike upućene kreatorima igre, na sastanku posle testiranja, biti uvažene. Sve u svemu, obećali su da će nas pozvati na naredno testiranje, koje jedva čekam, do tada, nadam se da će otkloniti nedostatke, i najbitnije, da će im kampanja na Kickstarteru dati solidne rezultate. Bez preterivanja, ovakav proizvod zaista može da ostvari jako dobre rezultate na tržištu indie video igara, i iskreno se nadam da će im ovo biti odskočna daska za neke kasnije projekte, pa će imati i tu čast da ih posete političari i da se slikaju sa njima, u fazonu, „evo kako neko može uz žestoki rad da napravi proizvod koji Srbiju dostojno reprezentuje u svetu“ (disclaimer: ovo je loša šala, kao i svi kreativni i vredni ljudi, rezultate postižu uprkos državi u kojoj žive, ne zahvaljujući pomoći iste).
Na kraju, koga zanima, ovo je link do njihovog sajta http://dharma-games.com/ redovno apdejtuju i naloge na socijalnim mrežama, a ko ima višak novca može i da pomogne.
