Grizzly Bear - Painted Ruins [2017]
Kada su 2009.godine Grizzly Bear objavili svoj, odličan treći album “Veckatimest” pomislio sam da će teško ikada više snimti tako dobar album. Onda je 2012.godine stigao jednako dobar, ako ne i bolji “Shileds”, kojim su Grizzly Bear još jednom prevazišli sami sebe. Nakon sada već četiri veoma kvalitetna albuma, bilo je jasno da talenat i inspiracija ne nedostaju ovom kvartetu, i jedino pitanje je koliko je daleko granica stvaralačkih mogućnosti ovog benda.
“Painted Ruins” je zvanično peti album ovog benda ali tehnički četvrti na kome je radila ova postava, jer prvi album “Horn of Plenty” (2004) je u potpunosti delo jednog od frontmena Eda Drostea, koji je objavljen kao solo album. Tokom snimanja ovog albuma Droste je ima pomoć bubnjara Christophera Beara, dok se basista Chris Taylor priključio kasnije, kako bi bend mogao nastupati uživo. Drugi frontmen Daniel Rossen, prijatelj i jednog i drugog Chrisa, priključio se bendu nakon njihovih prvih par nastupa, jer je bilo očigledno da kao trojka ne zvuče onako kako je Droste zamišljao.
Odmah nakon prvih par pesama jasno je da je su Grizzly Bear opet stvorili jedno veoma kompleksno i raskošno muzičko delo. Slušanje “Painted Ruins” može se uporediti sa emocionalnim iskustvom posmatranja dela velikana poput Jacskona Pollocka i Joana Miroa. Na prvi pogled sve vam izgleda haotično, da bi kada se lagano prepustite i dozvolite umetničkom delu da se upije u vas, sav taj prvobitni haos polako dobijao smisao, svi detalji lagano dolazili na svoje mesto i otrkrivali savršenu lepotu, ostavljajući vas opijene osećanjem ushićenja doživljaja fantastičnog umetničkog dela.
Grizzly Bear su odlični muzičari, što je činjenica koja izbija u prvi plan u svakoj pesmu na albumu. Svaki od elemenata njihovog bogatog muzičkog arsenala je odsviran,aranžiran i uklopljen u celinu na savšen način. Pored dva vokala, Drostea i Rossena koji se zajedno dopunjuju i stvaraju fantastične vokalne harmonije, njihove gitarske melodije poseduju specifičan glas kojima se slušaocu obraćaju u jednoj potpuno drugoj dimenziji.
Pesme “Four Cypresses” , “Three Rings” ili “Aquarian”, su poput kreativnog haosa iza koga su skrivena umetnička dela savršenog balansa. Imate utisak da su gotove sve pesme stvorene od niza paralelnih svetova u kojem ponaosob vladaju virtuozne gitarske melodije, vokalne harmonije, deonice na klavijaturi i klaviru, gudači ili blaga elektronika, eratični džez ritmovi Christophera Beara na bunjevima, dok kreativne bas linije Chrisa Taylora imaju zadatak da spoje naizgled nespojive stvari.
Mešavina žanrova poput folka, baroknog popa, džeza čini njihovu muziku i dalje prhivatljivom i izazovnom. “Mourning Sounds” je jedna od najboljih pop pesama koju su komponovali. “Lossing All Sence” nosi barokni šarm njihovog velikog hita “Two Weeks” dok “Neighbors” kreće lagano da bi se do kraja konstanrno nadograđivala novim emotivnim slojevima .
Na “Pained Ruins” apsolutno svaka od pesama ima potencijala da bude hit, čemu uveliko doprinosi i produkcija basiste i mutli-insturmentaliste Chrisa Taylora, koji je od dolaska u bend 2005.godine producirao svaki album benda.
Na svetskoj muzičkoj scene nećete naći mnogo pojava poput benda Grizzly Bear. Pored veoma autentične muzike koju stvaraju, malo je muzičara koji su u svom radu pokazali takvu konzistentnost i visok kvalitet svih svojih albuma. Iako ni na ovom albumu Grizzly Bear nisu previše odstupili od formule koju su postavili u svojoj dosadašnjoj karijeri, to uopšte nije uticalo na kvalitet muzike posebno kada je ta formula ovako jedinstvena i nepredvidiva.
“Painted Ruins” je sigurno jedan od najboljih albuma koje ćemo imati prilike da čujemo ove godine, ali i dokaz da su Grizzly Bear i dalje veoma sposobni da stvaraju muziku vrhunskog kvaliteta i da nemaju nameru da stanu.
