Into the Badlands [2016]
Prva sezona „Into the Badlands“ je bila pravo osveženje u u veoma popularnom žanru post-apokaliptičnih, distropijskih, naučnofantastičnih tv serija. Sa samo šest epizoda, više je izgledala kao neko opipavanje tla i potencijala, koji je očigledno bio pozitivan, pa je doživela i svoju drugu sezonu od 10 epizoda.
Svet koji je ponudila delovao je dovoljno drugačije i uzbudljivije od svega ostalog, tako da su gledaoci bili veoma skloni da progledaju kroz prste za sve slabosti i nedostatke. „Into the Badlands“ donela nam je sliku daleke budućnosti. Tačnije, oko 500 godina od sveta koga znamo, koji je pak doživeo seriju katastrofičnih nesreća, što prirodnih što izazvanih ljudskom glupošću, što je dovelo do raspada država i društvenog uređenja koje poznajemo.
Gradovi su propali i oni koji su preživeli vratili su se u ruralne oblasti, kako bi se bavili poljoprivredom i preživeli, dok je svet potonuo u haos. Vremenom je društvo iz haosa evaluiralo u feudalno doba. Radnja se dešava na teritoriji koja je poznata kao Badlands, kojom vladaju baroni, koji opet u svom vlasništvu imaju gomilu ljudi, čiji situacija je malo bolja od običnih robova, nešto otpilike kao feudalni kmetovi.
Svako od barona oko sebe ima vernu vojsku utreniranih ubica, koji se opet tuku samo hladnim oružjem. Neodoljiva steampunk atmosfera obeležila je prvu sezonu. Odlični kostimi, ratnici u kožnim kaputima i sa polucilindrima, koji voze velike motocikle sa katanama na leđima, je nešto što retko srećemo u filmskim i tv ostvarenjima. Gomila akcije, oslikane isključivo upotrebom borilačkih veština i isključivo hladnog oružja. Priča je postojala, ali se nekako stidljivo skrivala iza odličnih scena borbi mačevima, i prigodnog sakaćenja istim. Hektolitri krvi bili su karakteristični za gotovo svaku epizodu prve sezone.
Sunny, kliper ili trenirani ubica koga glumi kineski glumac i majstor borilačkih veština Daniel Wu (Europa Report, Warcraft) je u centru priče. Najbolji ubica ikad, kome je više muka od ubijanja želi da pobegne iz sveta u kome živi, sa ženom koju voli, iako je kliperima ljubav zabranjena.
Nada za to dolazi u obliku mladića koji u sebi nosi prokletstvo, kada ga poseku dobija čudne moći, upada u stanje koje ne može da kontroliše i potpuno nesvestan postaje mašina za ubijanje koja ne bira svoje žrtve, tako da često stradaju oni najbliži njemu. Elem, on sa sobom nosi kompas koji bi trebalo da pokazuje put ka mitskom gradu Azri, u kome su svi ljudi jednaki. Priča ovako banalizovano ispričana i ne deluje bogzna šta, ali, kao što rekoh, ona je u prvoj sezoni bila poptuno u drugom planu.
Druga sezona je krenula potpuno drugim putem. Pripovedanje ovde dobija više prostora u odnosu na akcione scene, kojih je znatno manje, iako su i dalje prisutne. Nisu toliko brutalne kao u prvoj sezoni, jedva tu i tamo proleti odsečena ruka ili noga, i otkotrlja se poneka glava.
Odnosi među likovima su dobili mnogo značajniju ulogu što ekipa glumaca sasvim adekvatno, za ovakvo ostvarenje, uspeva da isprati. Martin Csokas, u ulozi zlog i poremećenog barona Quinna, uverljivo slika apsolutno odvratan karakter, i to najbolje govori o kvalitetu njegove glume. Glumačka ekipa je uglavnom sastavljena od engleskih i irskih glumaca među kojima je i Emily Beecham u ulozi The Widow, prevrtljive baronice koja iza plemenitih namera da sruši postojeće uređenje i uvede jednakost za sve skriva mnogo mračnije ciljeve. Stephen Lang (Avatar) je u ulozi klipera koji je pod stare dane vezan za kolica, što ga ne čini nimalo smrtonosim. Ujedno on je Sunnyjev najbolji prijatelj i učitelj.
U drugoj sezoni, u jednoj od glavnih uloga pojavljuje se Nick Frost, kao Bajie, sitni prevarant, koga teško da možete zamisliti kao majstora borilačkih veština ali se i pored svoje konstitucije on odlično snalazi u ovoj ulozi. Kao što je sam izjavio, ova uloga je ostvarenje njegovog dečačkog sna, i deluje da Frost uživa u apsolutno svakoj sceni, posebno u onim akcionim u kojima umesto njega nije dubler.
Ni nakon druge sezone kreatori Alfed Gough i Miles Millar, koji su radili „Smallville“ ali i nesrećni „The Shannara Chronicles“ ne otrkivaju nam puno o svetu koji su kreirali, van onoga što se nalazi na zvaničnom sajtu.
Poput njihovih prethodnih ostvarenja i ovde se daju primetiti veoma naivni i nebulozni propusti, koji, iako se radi o naučnoj fantastici ponekad deluju kao uvreda za inteligenciju gledalaca i umanjuju pozitivan utisak celokupne tv serije. Zlikovci koje ne možete ubiti ni kada ih par puta proburazite ogromnim mačem i koji se posle toga vrate i ubiju osobu koju volite na najgluplji mogući način, odgovarali bi nekoj parodiji ili nekom niskobudžetnom ostvarenju.
Kako ni u jednom trenutku ova tv serija nije pokazala nikakve namere da bude smatrana parodijom, a budžet, ako procenimo na osnovu scenografije i samog vizuelnog kvaliteta serije deluje da je veoma visok, ovakvi propusti su veliki minus u krajnjem utisku koji „Into the Badlands“ ostavlja. Još jedan od zanimljivih kurioziteta ove tv serije, koji će se dopasti ljubiteljima hongkongških akcionih filmova, su nazivi epizoda, od kojih svaki nosi neko slikovito ime inspirisano kung fu potezima poput „Force of Eagle's Claw“ ili „Palm of the Iron Fox“, koje imate i slikovito prikazane na oficijanoj web stranici.
Uz veliku dozu akcije i borilačkih veština, zanimljiv i originalan svet, pristojnu glumu „Into the Badlands“ je i pored svih nedostataka, jedna od najinteresantnijih i najoriginalnijih tv serija koje smo mogli da pratimo poslednje dve godine.
Kako stvari stoje imaćemo prilike da je pratimo i sledeće godine i to kroz 16 epizoda. Videćemo da li će Gough i Millar napraviti iste greške kao i sa svojim prethodnim projektima, koji su nakon veoma dobrih početaka, kako su odmicali, u svakoj sledećoj sezoni postojali sve slabiji i slabiji, sa izuzetkom“The Shannara Chronicles“, koji je veoma slab od samog početka.
