Fazerdaze
Morningside
Flying Nun Records / 2017
8.4
8

Ako volite muziku, slušate je svakog dana po nekoliko sati dnevno, ako imate daleko više albuma nego što imate vremena da preslušate, onda za vas vrlo verovatno postoji specijalna vrsta zadovoljstva i uzbuđenja. To je trenutak kada u gomili muzike koja svakodnevno dolazi  do vas, pronađete delo, do tada vama nepoznatog umetnika, koja vas okupira na prvo slušanje. Ako je u pitanju i debi album onda je zadovoljstvo još veće. Album “Morningside”, dvadesetčetvorogodišnje Amelie Murray i njenog benda Fazerdaze sa Novog Zelanda je upravo sve to.

Fazerdaze su objavili svoj debi album za nezavisnu izdavačku kuću Flying Nun Records, koja nam već preko 35 godina predstavlja najbolje bendove koji dolaze sa ovog prelepog ostrva.  Sam album, snimljen u improvizovanom studiju, u spavaćoj sobi same umetnice, pravi je dokaz da vam nisu potrebni skupi muzički studiji ili specifični tehnički uslovi, za snimanje jednog originanog i kvalitetnog muzičkog dela,  jedino što vam je potrebno je talenat i mnogo rada.

Murray je album pripremala poslednjih nekoliko godina, i kako je sama izjavila u jednom intervujuu, kada piše pesme nikada ne misli o tome ko će ih slušati već o tome šta oseća i kako to preslikati u stihove i muziku. Ta vrsta iskrenosti, oseća se u svakoj pesmi i to je jedan od kvaliteta ovog albuma. Kroz deset pesama i nešto preko 30 minuta Fazerdaze nam donose jedno od najboljih dream pop izdanja koje smo imali prilike da čujemo godinama unazad. 

Morningside” sa jedne strane odiše mladalačkom i bezbrižnom atmosferom, dok je sa druge veoma zreo i emotivno kompleksan album. Svaka od pesma sastoji se od više slojeva u kojima je melodična, melanholična muzika omot za stihove koji se bore sa raznim emocionalnim stanjima, sa kojima se mlada osoba po prvi put suočava u tom razdoblju života, nemirom, strepnjom i strahom od toga šta budućnost donosi, ali i nadom.

Album otvara “Last to Sleep”, sanjiva pop pesma u duhu 90ih. Već sledeća “Lucky Girl” je pravi apsolutni melodični pop dragulj. Može vas dovesti u čudnu situaciju da dok šetate gradom i slušate je, počnete da se pitate, zašto se ljudi koji prolaze pored vas smeškaju u vašem pravcu, dok ne uhvatite sebe kako naglas pevate refren ove pesme - “I know I’m a Lucky Girl, I’m Lucky, Lucky Girl”, ne samo zato što se ne osećate posebno srećnom osobom, već pre svega što niste devojka. Privlačnost ove pesme je toliko jaka da vas upeca na prvo slušanje i gotovo je neizbežno da vam se mota po glavi još dugo nakon njenog kraja.  

Jennifer” je jedna od najstarijih pesama ovog benda, koja se već našla na njihovom prvo EP izdanju, ima prizvuk pop muzike 70ih, dok odličnu “Misread” karakteriše specifičan Pixies vajb.  “Little Uneasy” je opuštena , idealna za letnja sanjarenja.

Veoma zarazna “Take it Slow” govori o odrastanju, stihovi “I don’t know where we’re going/We’ll take it slow” zvuče kao poruka mladoj osobi koja se po prvi put suočava sa životom pred sobom.  Album zatvara predivna “Bedroom Talks” koja odlično oslikava intimnu notu celog ovog albuma na kojem nam Murray kroz stihove i muziku donosi svoje najintimnije ispovesti.

Živimo u dobu kada smo pretrpani inofrmacijama i preplavljeni muzikom. Ponekad deluje teško u svoj toj gomili prosejati kvalitetne stvari, one vredne pažnje. Na neki način deluje teže sada, nego pre dvadesetak godina kada nije bilo interneta i socijalnih medija.  Impresivan debi album Amelie Murray i njenog benda Fazerdaze je svakako album koji je vredan pažnje. 

Pored one specijalne vrste zadovoljsta i uzbuđenja, sa početka teksta, albumi poput “Morningside” donose još jednu vrstu emocionalnog stanja, a to je iščekivanje. Novi album benda Fazerdaze je nešto što ću sa velikim zadovoljstvom očekivati u budućnosti. 

Preporuka

share

share