DJ Shadow
One To Grow On
Island Records (UK), MCA Records (USA), 2001
8.0
8

Prošlo je više od dve decenije od izlaska debi albuma „Entroducing...“, jednog od retkih albuma koji je izašao na pravom mestu u pravo vreme, pažljivo popunjavajući prazninu između trip-hopa koji je na zalasku, i novih drum n bass trendova sa više melodija i drugačijom produkcijom. DJ Shadow, a.k.a. Josh Davis, pažljivo je birao trenutak objavljivanja svog prvenca. „Midnight in a Perfect World“ je postala instant stoner himna, i kao kompozicija otvorila vrata za buduću saradnju sa brojnim uticajnim muzičarima, realizovanom uglavnom kroz projekat „Unkle“. „Mountain Will Fall“, njegov peti zvanični studijski album, isporučuje jednaku količinu kvaliteta, jako se dobro kotira na listama, naročito saradnja sa sumanutim duom „Run The Jewels“ kroz stvar „Nobody Speak“, koja perfektno gađa Trampovu administraciju služeći se profanim, ali opet slojevitim metaforama koje uključuju Snupija i Saru Nijagaru (Peppermint Patty). Ljudi koji poznaju rad dotičnog, verovatno znaju napamet „Mountain Will Fall“, te se ovom prilikom nećemo baviti njegovim seciranjem.

Davne 1997, nabavio sam bugarski disk sa albumom „Etroducing...“ (tada smo tako slušali muziku, jer su kasete bile na izdisaju, internet je bio u začetku, a you tube svetlosnim godinama daleko). Fenomenalan CD cover, sjajan trip hop prožet semplovima Karpenterovog „The Prince of Darkness“, i album koji zatvara „Midnight in a Perfect World“, inkorporirao sam u kontekst Miloševićeve Srbije, opšteg beznađa, propalih studentskih protesta i planovima za emigriranje čim se dokopam diplome, uz poslovne ideje koje su uključivale šverc farmerki iz Grčke kako bi se skupio novac za put u nekakve Engleske i Amerike.  Album se besomučno vrteo dok se na MTV-ju, koji je tada bio ono što mu i ime kaže, muzička televizija, mogli videti singlovi sa navedenog (što je danas totalna naučna fantastika); protesti su jenjavali, mi smo osećali da će Milošević da vlada još minimum 20 godina, te u takvom socijalnom kontekstu depresije i otuđenja  dolazi sledeća stvar iz DJ Shadow kuhinje, projekat „Unkle“. Kolaboracija sa ludim genijem koji se odaziva na ime Ian Brown, i pesma „Be There“, sa hipnotičnim refrenom „I dont see you fallin...“, i pratećim spotom u kome devojka za jednu noć ostari pedesetak godina, napravila je kod nas nesvesnu korelaciju sa domicilnim okruženjem propalog industrijskog provincijskog grada, i kao što ljudi koji čitaju knjige znaju da nisu sami, tako i ljudi koji fanatično slušaju muziku znaju da nisu jedini zarobljeni u ruiniranoj betonskoj džungli negde na obodu Istočne Evrope.

„One to Grow On“ se čak ni ne nalazi na nekakvoj zvaničnoj listi DJ Shadow albuma. U pitanju je skup remixa, nekakav best off pre izlaska sledećeg zvaničnog albuma. Na zvaničnom sajtu se navodi: “One To Grow On” was designed by Shadow to remind radio andother industry types of what had been accomplished musically in anticipation of the new “Private Press” album. Think of it as “the best of DJ Shadow, 1993-2000.” U mom slučaju, otkriven je u skorije vreme, i predstavio više nego prijatno izenađenje. Kreće sa laganim downtempom „In Flux“, kombinujući semplove, hip hop ritam, skreč, i pravi jako lepu uvodnu atmosferu za ostatak. Nižu se „Lost and Found“, produžena (extended) verzija „Midnight in a Perfect World“, sjajna „The Number Song“ remiksovana od strane Cut Chemist, „High Noon“, a našlo se mesto i za UNKLE kompoziciju „Lonely Soul“. Album zatvara „Dark Days“ numera iz istoimenog dokumentarnog filma o grupi ljudi koja živi u napuštenom tunelu , i na pravi način zaokružuje logičnu celinu.

Retko se dešava da neko uloži vanserijski trud u rad na nekakvom best off remix albumu. Ovde u svakoj sekundi osećate pedantnost i preciznost, kao i rad uložen da svaka poznata kompozicija zvuči za nijansu drugačije od orginala. Best off albumi u većini slučajeva služe kao uvod u nešto drugačije, nekakav presek karijere; u ovom slučaju, „One to Grow On“ je nekakva vrsta lične introspekcije stvaraoca čija je muzika u isto vreme melanholična i optimistična, nekakav crossover između otuđenja, i nade da se iz takve rupe može izaći na površinu. Dejvis kreće u avanturu stvaranja sopstvene muzičke vizije, koja se danas nalazi između neke vrste hiper-evoluiranog hip-hopa koji zvuči istovremeno i sci-fi i vintage. Dj Shadow je stalno u pokretu kroz svoj opus, i za rodonačelnika laganog jazz-noira čini se kao da se odlično zabavljao stvarajući i kompilirajući ovaj album. Naravno da je mogao da, kao većina njegovih kolega, nabaca stvari uz minimalni trud smanjivanja reverba i dodavanja efekata gde ih nije bilo, i to predstavi kao best off, ali je odlučio da krene težim putem, i predstavi novu viziju svog dosadašnjeg rada. Album za svaku preporuku, dobar flashback od aktuelnog „The Mountain Will Fall“, i savršen dokaz da je vreme najbolji sud za kvalitet. A retko se i nalazi ovakav solidan spoj melanholije i onog savršenog „fuck off“ stava, tako karakterističnog za ljude kojima bliža i dalja okolina poodavno ide na ganglije. 

Preporuka

share