Future Islands
The Far Field
4AD / 2017
7.8
7

Može se slobodno reći da je jedno veče promenilo mnogo u životu i karijeri članova baltimorskog sastava Future Islands. Naravno, govorim o gostovanju ovog benda u emisji Davida Lettermana, kada su izveli njihov najveći hit do sada,  pesmu „Seasons (Waiting on You)“. Bend je do tada već objavio tri albuma - "Wave Like Home" (2008), "In Evening Air" (2010), "On the Water" (2011) i tada su promovisali svoj četvrti „Singles“, objavljen 2014. godine. Snimak tog fantastičnog nastupa veoma brzo je postao viralan, i bend je gotovo preko noći osvojio publiku širom sveta, kojoj njihova muzika nije bila poznata do tada. Koliko je taj nastup bio važan govori i činjenica da, iako je „Singls“ je odličan album, nije se mnogo razlikovao od njihova prethodna tri koja su objavili. Oni su od početka gajili autentičan zvuk, Samuel T. Herring je bio osoben od samog starta karijere, kako svojom pojavom, tako i glasom i pevanjem. Taj jedan nastup učinio je da su pogledi mnogo većeg broja ljubitelja muzike bili fokusirani na njihov rad i pre svega na njihov sledeći album. Nakon uspeha albuma „Singles“ očekivanja su postala mnogo veća i takva atmosfera može ponekad loše uticati na bendove i muzičare. Future Islands to nisu dozvolili, nastavili su da rade u njima prihvatljivom ritmu i objavili su „The Far Field“, koji je apsolutno u istom koloseku kao i njihovi prethodni albumi, kako po sadržini tako i kvalitetu, i sa delikatnim nijansama koje ih razlikuju.

Herring je odličan frontman, harizmatičan je, autentičan i u svom pevanju i ponašanju, on jednostavno svojom pojavom zaokuplja svu pažnju slušalaca i gledalaca. Ipak, za zvuk benda esencijalni su i druga dva stalna člana. Ono što se pored Herringa izdvaja na prvo slušanje u muzici Future Islands su katarzične, melodične bas linije Williama Cashiona, koje su apsolutna osnova svake pesme oko koje Gerrit Welmers gradi svoje melodije na sinitisajzeru, programira ritam mašinu, i oko kojih Michael Lowry, po prvi put nakon mnogo godina na ovom albumu, snima žive bubnjeve u studiju.

Prva razlika je da na ovom albumu bend nema onako očigledan instant hit kakav je pesma  „Seasons (Waiting on You)“. To ne znači da nema kvalitetnih pesama, već jednostavno ovaj  album traži više pažnje nego prethodni. „Ran“ je očigledno najveći hit, ili bar pesma koja najbrže hvata pažnju slušaoca. Pesma „Aladdin“ koja otvara album, nošena dramatičnim, harizmatičnim baritonom Herringa je idealni, lagani uvod u album. Zatim tu je „North Star“ koja bi se mogla posmatrati kao opušteni letnji hit u verziji Future Islandsa.  Naravno, tu je i pesma „Shadows“, duet sa legendarnom Debbie Harry. „Cave“ donosi pomalo atmosferični cyber sci fi prizvuk, obeležen pre svega Welmersovim klavijaturama, dok je „Ancient Water“ potencijalno još jedan mid tempo hit stvoren po oprobanoj Future Islands formuli.

Produkcija Johna Congletona, koji iza sebe ima impresivnu listu muzičara i bendova, sa kojima je sarađivao (Franz Ferdinad, The War on Drugs), učinila je da „The Far Fields“ bude u potpunosti unutar granica prepoznatljivog zvuka koji je bend definisao tokom karijere, koja traje više od jedne decenije. Future Islands su stvorili jedno kohezivno i dobro muzičko delo i  ako ste voleli njihov prethodni album „Singles“, ni ovaj vas neće razočarati.

Preporuka

share