The Expanse [2017]
Kada je žanr naučne fantastike u pitanju u poslednjih dvadesetak godina, kako u književnom svetu tako i na velikim i malim ekranima, bili smo preplavljeni vizijama distropijske ili postapokaliptične budućnosti, a vizije svemira i i naše budučnosti u njemu bile su gurnute u drugi plan. Romani „The Expanse“ serijala, Jamesa S.A Coreya (iza ovog pesudonima stoje dva pisca Daniela Abraham i Ty Franck) su u potpunosti promenili tu sliku i verovatno spadaju u sam vrh ovog žanra. Abraham i Franck do sada su napisali šest romana sa još tri najavljena koja prate avanture Jamesa Holdena i ekipe, i njihovi romani su velikim delom zaslužni za kvalitet tv serije koja je zasnovana na njima. I ne samo zasnovana, već sama tv serija prilično verno prati romane, a poznato je da i sami autori blisko sarađuju sa scenaristima serije Markom Fergusom i Hawkom Ostbyjem, što je uz produkciju ScyFy kanala doprinelo da nakon druge sezone postane najbolji primer kako treba stvoriti odličnu naučnofantastičnu tv seriju.
Druga sezona kreće odmah nakon nesreće na Erosu, i u prvih nekoliko epizoda vidimo razrešenje cele te priče, što otprilike dovodi sadržaj prve knjige do kraja. Ostatak ove sezone od 13 epizoda pratimo radnju druge knjige „Caliba’s War (Kalibanov rat), barem do polovine. Naravno, postoje scene koje u samoj knjizi ne postoje, neki od manjih likova su izbačeni, sve u svemu postoje određene promene, ali sama priča iz romana je verno prenesena.
Autori su uspeli da sve sitne nedostatke koji su postojali u prvoj sezoni u ovoj ispeglaju. Problem sa prvom sezonom, koja je imala 10 epizoda, bio je povremeni pad dinamike i na momente je radnja je delovala previše razvučeno, iako je u njoj bilo obrađeno možda tek dve trećine prve knjige „Leviathan Wakes“ (Buđenje nemani). Druga sezona ni najmanje nema taj problem, svaka epizoda je majstorski urađena. Tenzija se drži od početka do kraja epizode, kako odličnom glumom i klaustrofobičnom atmosferom svemirskih brodova i stanica, tako i napetim političkim igrama glavnih vojnih sila u Sunčevom sistemu (Zemlje i Marsa) nad kojima konstantno visi opasnost od opšteg rata. Svi važni politički igrači u Sunčevom sistemu su upoznati kakvu opasnost po opstanak ljudske vrste predstavlja postojanje protomolekula, pa ipak, jedino što svi oni vide u njemu je sredstvo za ostvarenje svojih političkih ciljeva i potpuno uništenje neprijatelja po cenu uništavanja i svog naroda ili planete u ovom slučaju.