The Jesus and Mary Chain - Damage and Joy [2017]

The Jesus and Mary Chain
Damage and Joy
ADA / Warner Music / 2017
7.6
7

The Jesus and Mary Chain se mogu ubrojati u mali broj bendova, poput The Velvet Undergrounda ili Nirvane, koji su svojom muzikom definisali novi zvuk, kreirali nove muzičke obrasce i trasirali put velikom broju novih bendova i muzičara.  Njihov fantastični debi album „Psychocandy“ objavljen pre gotovo 32.godine, već odavno ima kultni status.  Kombinacijom distorziranog gitarskog zvuka i pop strukture pesama važi za jedan od ključnih albuma u stvaranju alternativnog rocka, ali i shoegazea i kasnije brit popa. Sledeći njihov album „Darklands“ (1987) bio je na neki način prekretnica u karijeri, i definitivno zaokret od noise-popa više ka melodičnom alternativnom pop/rocku.  Do kraja prvog dela njihove karijere 1999. godine usledili su albumi „Automatic“ (1989), „Honey's Dead“ (1992), „Stoned & Dethroned“  (1994) i „Munki“(1998).  Loša atmosfera koja je vladala u bendu, što se pre svega odnosilo na odnos dvojice jedinih stalnih članova, braću Jima i Williama Reida došla je do kulminacije tokom snimanja albuma „Munki“. Ostali članovi bedna morali su da provode duplo više vremena u studiju, i da odvojeno snimaju sa jednim pa sa drugim bratom, jer njih dvojica nisu želela da budu zajedno u studiju. Sve ovo je dovelo do albuma koji je slabije prihvaćen i od kritike i od publike, i do njihovog konačnog raspada nakon turneje 1999. godine koja je pratila „Munkie“.

Da li godine donose mudrost ili leče sve rane, ili jednostavno ponestane novca... verovatno je kombinacija svega ovoga i još ponečega.  Poput  još nekih velikih bendova tog perioda, koji se nisu rastali na prijateljski način,  nakon određenog broja godina i braća Reid zakopali su ratne sekire i krenuli da sviraju ponovo zajedno 2007. godine, kada su nastupili na Coachella festivalu. Deset godina nakon tog nastupa i devetnaest godina nakon albuma „Munki“ objavili su sedmi album u karijeri,  „Damage and Joy“.  

Kada se ovako veliki bend kao što je The Jesus and Mary Chain vrati na scenu novim albumom, uvek mogu da se postave sledeća pitanja - da li su to trebali da urade, da li je novi album dostojan onoga što su nekada radili, i da li će razočarati svoje fanove? Ukratko, odgovori su sledeći : da, više nego dostojan; ne, neće razočarati.

The Jesus and Mary Chain su albumom „Damage and Joy“ ignorisali sve što se dešavalo u muzici poslednjih 20 godina i nastavili upravo tamo gde su stali 1999. godine. Jedan od razloga je da su neke od ovih pesama nastale odavno. Prva pesma „Amputation“ je na njihovoj set listi za nastupe još od njihovog povratka 2007. godine, dok je „All Things Must Pass“ objavljena još 2008. godine na soundtracku za „Heroes“. Ali i pored toga u pesmama su veoma prepoznatljivi muzički i melodijski paterni, karakteristični za sve što su stvarali u prvom periodu karijere.  

„Songs For A Secret“ neodoljivo podseća na meni omiljenu pesmu ovog benda „Sometimes Always“, ali umesto fantastičnog vokala Hope Sandoval (Mazy Star) u klasiku iz 1994.godine, sada je tu jednako fantastičan vokal Isobel Campbell,  koja  gostuje na još jednoj pesmi  „The Two of Us“. Ove dve pesme uz „Always Sad“ na kojoj gostuje malo poznata Bernadette Denning (lepša polovina Williama Reida) čine možda i tri najbolje pesme na ovom albumu, veoma nalik klasicima iz njihove karijere.