Nicholas Payton
Afro-Caribbean Mixtape
Paytone Records
8.0
8

Nije uvek lako pratiti i razumeti stvaralaštvo i rad velikih džez umetnika u dvadeset prvom veku. Jedan od njih, Nikolas Pejton, poslednjih deset i kusur godina pokušava da na osnovu tradicije, istorije i muzičkog nasleđa, kreira albume koji bi klasičan džez i improvizaciju uspešno spojili sa modernim tokovima muzike.

Vrlo često akademski trenirani džezeri iz Amerike zaostaju za pojednim evropskim umetnicima, jer su jednostavno imali drugačiji trening i pripremu. Nisu imali potrebe da se u okviru akademske zajednice snalaze i traže nove puteve i rešenja, jer je već postojalo ogromno muzičko nasleđe.

Pojedini su uvek, kao recimo Majls Dejvis, sa više ili manje uspeha tražili nova rešenja. Neki su otišli u drugu vrstu krajnosti, kao Vinton Marsalis, štiteći tradicionalni izraz i nasleđe.

Nikolas Pejton dolazi iz Nju Orleansa i već u svojim dvadesetim dostigao je tehničko savršenstvo muzičkog izraza, sarađujući sa mnogim kolegama, usput gradeći i samostalnu karijeru.

A onda, sarađujući sa Kasandrom Vilson i Esperancom Spalding, Pejton je počeo da eksperimentiše. Osim pevanja i tekstova, krenuo je od albuma Sonic Trance da uvodi elemente hip-hopa i elektronike.

E sad, nije to sve mnogo različito i kvalitetnije od recimo raznih di-džejeva koji su još devedesetih spajajući lupove i seckajući bitove stvorili poseban pravac u muzici, ne vezujući se ni za džez, niti za tehno, trans i ostale trendovske žanrove.

A onda, poslednjih godina, ponovo je postalo interesantno spajanje džeza, hip-hopa i lupova. Tako su izlete iz džeza pravili Valas Roni, Kristijan Skot, Džejson Moran, Robert Glasper, Markus Striklend, Džeremi Pelt...

Afro-Caribbean Mixtape je umereni ambijentalni album. Jedan od onih koji možete pustiti dok putujete kolima ili pijete kafu sa prijateljima. Pejton je diskretan u izrazu. Bez obzira što mu tekstovi nose jasnu političku poruku, on ne zamara slušaoce i u svakom trenutku zna šta želi da kaže.

Ovog puta to je velika novina u odnosu na ranije slične albume, koji su bili neka forma eksperimenta, i ni u kom slučaju nisu prevazilazili njegove klasične bap albume. Sa Afro-Caribbean Mixtape, Nikolas Pejton doseže punu zrelost i sa žanrovskim izrazom koji mu je u prošlosti bio ne tako muzički blizak.