A Street Cat Named Bob [2016]
Ulični mačor zvani Bob je zabavna feel good drama bazirana na istinitoj priči o savezu bivšeg heroinskog zavisnika na jednoj strani, i riđodlakog mačora na drugoj strani.
Režiju potpisuje veteran Rožer Spotisvud (Roger Spottiswoode) britansko-kanadski autor, koji je već u prošlosti radio na sličnim projektima (Turner and Hooch).
Ovoga puta, umesto francuskog mastifa, Spotisvud gradi svoju režiju na jurnjavi sa ogromnim riđim mačorom, koji je ključ i izlazna strategija Džejmsa Bouvena u njegovoj borbi sa zavisnošću.
Bouven za život zarađuje kao basker, odnosno ulični svirač, a njegov kontakt sa simpatičnim mačkom doneće mu preokret, kako u borbi sa zavisnošću i metadonskom terapijom, tako i u materijalnom pogledu.
Ono što nažalost, u nekom ozbiljnijem dramskom smislu smeta ovoj priči, jeste njena primarna namera. Želja da se prikaže jedna pravolinijska i ispravna priča, koja je usmerena ka mlađoj populaciji, tako da mu ovaj film praktično dođe nešto kao dečija dramica.
Spotisvudova režija je takođe strogo zanatska i neinventivna. Osim nekih zabavnih kadrova iz prvog lica mačora, film teče izuzetno brzo, ne dajući nam dovoljno vremena da se saživimo sa sudbinama likova. Određene emotivne i potencijalno potresne scene bivaju svedene na kolateralnu štetu, okrnjujući na taj način ni malo naivnu priču, koja sa sobom nosi uzroke i posledice, a ne samo krajnji rezultat.
Ipak, sagledavan kao industrijski proizvod, ovaj film ima svoje kvalitete, i nosi sa sobom kakvu takvu poruku, tako da ljubitelji ovakvih žanrovskih uradaka u krajnjoj instanci imaju šta ovde videti, a mlađa populacija možda izvuče i kojekakvu lekciju o životu.
