Chevalier [2015]
Novi film predstavnice tzv. "ludog novog talasa" grčke kinematografije, Atine Rejčel Cangari (Athina Rachel Tsangari) pod nazivom "Chevalier", u svom fokusu ima rivalitet muškaraca, jedno, može se reći mačo nadmetanje. Njena vrlo interesantna priča govori o šestorici dobrostojećih muškaraca na brodu u sred Egejskog mora koji kreću svoje viteško nadmetanje u tome ko je od njih najbolji...u svojim ekscentričnim, nadasve komičnim igrama. Naravno, na radaru fathipster-a je sloj koji se nalazi ispod ovog, očiglednog a radi se o intrigantnoj i originalnoj studiji karaktera koja Atini služi kao metafora za najveće grčke probleme, pogađate, duboku ekonomsku krizu i eroziju svih ostalih segmenata društva.
Kako film odmiče, prijateljstva se stavljaju na teške probe, glasine kruže i greške se ne tolerišu a sve to, lepo spakovano u okviru postavke jednog prosečnog plovila. Skučeni na malom prostoru, muškarci bivaju vešto orkestrirani od strane reditelja ispoljavajući, svako na svoj način, svoje otkačene sklonosti. Nadmetanje dobija na intenzitetu. Sve je više razloga za osmeh. Po pravilu - što su borci smešniji, turnir je uspešniji !
Kako film traje, sve više naginje ka bizarnosti i odmah sam ovo delo povezao sa drugim, isto tako interesantnim, predstavnikom tog novog talasa u grčkoj kinematografiji, inače dobrog prijatelja i saradnika reditelja Tsangari - gospodina Jorgosa Lantimosa. (Autor filmova "Dogtooth", "Alps" i "The Lobster"). Opet, postoje i jasne razlike. Dok su Jorgosove priče sa uvrnutim krajem i dosta mračnog tona, Tsangari je mnogo prijatnija u izražaju i voli da na humorističan način predstavi likove zarobljene u situacijama koje izmiču kontroli.
Chevalier je uspeo da kompresiju unutar jednog skučenog prostora, koja neizbežno proizvodi haos i anarhiju pretvori u alegoriju propasti institucija koje su dovele Grčku u krizu u kojoj se nalazi. Iako nisam pogledao njene ranije radove - igrani film "Attenberg" i kratki film "The Capsule" (koji se doduše bavi isključivo ženskom problematikom), Tsangari u ovom filmu prikazuje svu svoju raskoš kao specifičan i elokventan hroničar ljudskog ponašanja današnjice.
Film je prava apsurdna komedija u svojoj osnovi gde se ponašanje svodi na svoj primalni nivo. Humor je produktivan i nepredvidiv jer je prepun bezazlenih situacija koje prerastaju u skoro pa infantilne ludorije.
Takođe, kamera odlično prati celu priču ne spuštajući se sa scenografije broda - mesta na kome se radnja događa, nešto poput "Knife in the Water" Romana Polanskog. Enigmatične kombinacije narativnog dela i mimike čine ovaj komplikovani mozaik ali sve postaje jasno na kraju.
Život je zapravo jedna velika igra hteo ti da igraš ili ne...ili to važi samo za muškarce ?
