Colonia [2015]
Sa zakašnjenjem od nekih dobrih 40 godina, američka filmska industrija odlučila je da krene sa razotkrivanjem sopstvenih instalacija fašisoidnih vojnih hunti i diktatura širom sveta, tako da sada možemo videti karakter i 'demokratsku osobenost' jadnih malih državica širom sveta.
Pod parolom borbe protiv pošasti zvane komunizam, Amerika je agresivnom spoljnom politikom, koja je uključivala često i otvorenu oružanu podršku, instalirala nebrojeno puno svojih satelita – od Malajskog arhipelaga, preko Afrike, sve do naravno Južne Amerike.
Svrgavanje Aljendea u Čileu spada u jedan od najsramnijih činova američke spoljne politike, a dolazak osvedočenog fašiste generala Pinočea na čelo države samo pojačava taj neosporni utisak.
Film Kolonija nije naravno prvi film koji se bavi nestankom stranih državljanja pod Pinočeovom diktaturom. Legendarni Kosta Gavras je početkom osamdesetih filmom Missing već prilično uspešno obrađivao temu. I to je jedan od prvih problema sa kojim se susreo režiser Nemac Florijan Galenberger.
Galenbergerov osnovni motiv je razotkrivanje nemačkih državljanja (nacista) koji su se ukorenili i uhlebili u sisteme država Južne Amerike. I s te strane to je i najveći dugoročni kvalitet Kolonije: razotkrivanje klerofašiste, sadiste, pedofila i ženomrsca Pola Šefera. Istorijski kontekst priče o sektaškoj koloniji (eufemizam za koncentracioni logor) je neosporan, sve i da je donekle prilagođen fikcionim dešavanjima.
Međutim, ako na stranu stavimo gorepomenute činjenice, Kolonija nema mnogo šta da nam ponudi. Prilično je čedno izveden film o stradanju, mučenju, manipulaciji i psiho-fizičkoj torturi. Jednostavno, mnogo toga je u naznakama, a Galenbeger nije majstor tog kalibra. Njegovo poimanje režije pliva između ustaljenih mejstrim tokova i klasične eksploatacije, s tom razlikom da pokupljuje loše od oba žanrovska toka.
