The Men
Devil Music
We Are The Men Records; 2016
7.5
7

Svoj prvi album “Immaculada”, The Men kvartet iz Bruklina predvođen Mark Perrom (gitara/vokal/klavijatura) i Nick Chiericozzijem (gitara/vokal) objavili su 2010. Ovo je bio samizdat album tako da su već sledeće godine objavili svoj zvanično drugi album “Leave Home” za izdavačku kuću Sacred Bones

Ova veoma interesantna i zavodljiva mešavina post hardcora, noisa i shoegazea donela im je veliki broj vernih fanova i hvalospeve muzičkih kritičara. Već sledeći album bio je pravo iznenađenje i zaokret ka indie rocku sa fantastičnim albumom “Open Your Heart” (2012).  Sledeća dva, takođe odlična albuma “New Moon” (2013)  i “Tomorrow Hits”(2014), nisu bila ništa manje iznenađenje. Zvukom koji je očigledno bio inspirisan Neil Youngom, Dinosaur Jr, Tom Pettyjem,  bend je kroz svoja pet albuma odsvirao istoriju moderne rock muzike u poslednjih 30 godina.

A onda sa njihovim šestim albumom “Devil Music“, bend je napravio zaokret za 180 stepeni i vratio se svojim punk korenima. Album je snimljen u svega tri dana, u  prostoru u kome vežbaju, što je verovatno doprinelo teskobnoj i kalustofobičnoj atmosferi koja zrači iz gotovo svake pesme.

Gotovo ceo album snimljen je uživo a neke od pesama nisu ni imale spremljene stihove već su Perro i Nick Chiericozzi improvizovali.  Melodije koje su bile njihov prepoznatljiv stil na prethodnih par albuma, teško je pronaći na prvo slušanje, ali su  dalje tu zatrpane lavinom žestokog noiza, što se i najbolje čuje na “Dreamer” i “Crime”. 

Na sredini albuma bend malo skreće ka psych rocku u pesmama “Pattern” i “Violate”, u kojoj Chiericozzijevo režanje i noise blues rif na gitari napastvuju vaša čula, da bi vas u potpunosti oborili na zemlju sudarom saksofona i distorzija u “Hit the Ground”. Akustična “Devil Music” dopušta vam da se malo “ohladite” pre poslednje dve “Gun”, koja zvuči kao da Tom Waits peva pesme Lou Reeda, dok poslednja “Fire” je i najbrutalniji napad na slušaoca i gotovo epska oda bolu i samodestrukciji, koje su i glavni motivi celog albuma.

Svaki  album do sada, u karijeri The Men, delovao kao korak ka novim muzičkim teritorijama, koji se uvek završavao velikim uspehom. Možda nekom ovaj album deluje kao povratak u prošlost, ali smatram da ne treba tako gledati na njega. Ovaj album deluje kao jedno katarzično pražnjenje, izliv besa, teskobe i negativne energije, na način na koji to ovi momci najbolje znaju, kroz muziku koju stvaraju. 

Preporuka

share