Kate Maki - Head In The Sand (2016)

Kate Maki
Head In The Sand
SR / 2016
7.5
8
Neke pesme ne smeju biti snimljenje u isto vreme kada su napisane, težina emotivnog naboja koji je sadržan u njima ih guši i čini da deluju pretencioznono. Sa druge strane, ako se ostavi dovoljno vremena da sazru i da se mogu pogledati sa sigurne distance, snimak može da iskaže svu kompleksnost situacije u kojoj se autor nalazio. Tako i Kate Maki uspeva da nakon šest godina snimi pesme koje datiraju iz 2009. godine, perioda u kome su je mučili nevernost, poraz, samoća i ravnodušnost ili se bar tako čini kada se presluša njen šesti studijski album Head In The Sand. Glave zabijene u pesak Maki je provela godine čuvajući dvoje dece, pomažući mužu da izgradi studio u njihovom domu u Copper Clifu (istorijskom rudarskom kraju Sudburyja), kao i da završi studije mašinstva. Ono što je u tom trenutku osećala, to kompleksno stanje, bilo je nemoguće prevesti na trake, a da pri tome ne zavrišti.
 

 

U proleće 2015. u svom kućnom studiju u severnom Ontariju, zajedno sa svojim mužem, audio naučnikom Fred Squireom, Kate je sve pesme koje je krila u sebi dugi niz godina pretočila u album. Koristeći osmokanalnu mašinu sa trakama iz sedamdesetih za snimanje, konzolu iz osamdesetih za miksanje i reverb jedinicu, par je uspeo da stvori analogni pun zvuk, na kome im mogu zavideti i najsofisticiraniji producenti. Uprkos temama koje preovlađuju, topli i prostrani ton pomaže da vas pesme opkole i savladaju, ali na prijatno-melanholični način. Najjača strana albuma je glas, koji je izbačen u prvi plan i podseća delimično na Neko Case a delimično na Hope Sandoval. Isto tako i sve pesme balansiraju između folka i neopsihodelije, držeći slušaoca u polusnu. I kao kod svakog sanjarenja, nakon 25 minuta vraćamo se u surovu stvarnost, noseći sa sobom samo neko nedefinisano osećanje, bez sećanja, sa pesmama.