SanIsidro
a lo pesau, a lo bajo y a lo llano
Slovenly Recordings / 2020
8.4
8

Isidro Rubio je poznato ime evropske garažne underground scene. Ovaj španski bubnjar, gitarista i tekstopisac proveo je više od dve decenije u prvim borbenim redovima - izdajući ploče za etikete poput Voodoo Rhythma i Munster Recordsa, kao deo valensijskih garažnih punkera Wau y los Arrrghs!!! i lo-fi trija Venereans ili sarađujući sa kultnim umetnicima, poput australijskg gitariste Johnnyja Casina i kanadsko-nemačkog heroja King Khana. U jednom trenutku 2014. godine Rubio  se zatekao u Berlinu, bez benda, jer su svi njegovi prijatelji bili na turnejama. Imao je slomljeni gležanj i pozajmljeni mobilni snimač sa 8 kanala, na kome je počeo snimati ideje za nove pesme. Distanciran od punk bendova sa kojima je svirao, muzika koju je počeo da stvara je bila okrenuta ka tradicionalnijim, španskim uticajima. Shvatio je da smišlja nešto zanimljivo i potpuno drugačije.

Sve pesme na a lo pesau, lo bajo ya lo llano su uglavnom napisane za vreme Rubiovog boravka u Berlinu između 2014. i 2016. godine, gde je delio stan sa Markom Sultanom, Nene Barrattom (Movie Star Junkies) i Dale Macdonaldom (Acid Baby Jesus). Žudnja za druženjem, otvorenim prostorima i plažama Valensije glavni je motiv za nastajanje ovih šest kompozicija, gde su mediteranski uticaji suprotstavljeni klaustrofobiji i hladnoj klimi. Upravo prva pesma “Calamata” ima takav opušteni bit i hipnotičku flamenko gitaru, preko koje se njišu stihovi, stvarajući osećaj topline i prozračnosti. “Unicorn embolat” se nadovezuje, dodajući sloj sablasne atmosfere propraćene zanimljivim vokalnim harmonijama. Psihodelični elementi istakani u sudaru bliskoistočnih i podsaharskih gitara dominiraju na “Avantguarda (la tia carmen)”, uz razigranu bas liniju.   Sa druge strane, mnogo se jednostavnije razvija “No hacen uno”, gotovo kao klasična pop pesma sa psych elementima, koji se pojačavaju kako se pesma bliži kraju. Lagani početak “Miratge” skoro pa uspavljuje,  da bi od trećeg minuta pesma počela da podiže tempo, sve do psihodelične katarze kojom se završava.  Nakon toga, poslednja “Penya-Segat” nas “spušta” jednostavnim flamenkom.

Isidro Rubio je a lo pesau, lo bajo ya lo llano stvorio kao neku vrstu intimnog bekstva iz sumorne Berlinske svakodnevnice. Ali, lekovito dejstvo ovog LPja postaje očiglednije u današnje vreme, kada je pola planete u prinudnoj izolaciji. Dovoljno je samo zatvoriti oči i otpočeti virtualno putovanje Valensijom, eklektični folk SanIsidra će vas blago pomilovati svojim lisergičnim teksturama i uveriti da će sve biti u redu.

Preporuka

share