Band of Horses
Why Are You Ok
Interscope/American Records
6.4
6

Kada neko snimi tako odličan na početku karijere kao što su to uradili Band of Horses sa „Everything All the Time“(2006), a zatim i vrlo dobar drugi album „Cease to Begin“(2007), skupi sebi sasvim dovoljno kredita, kako bi im pravi fanovi benda, eventualno, progledali kroz prste za neka buduća izdanja.

Sledeća dva albuma ovog benda „Infinite Arms“ (2010) i „Mirage Rock“ (2012) bili su takva izdanja. Kako je iza njih stajala ogromna izdavačka kuća Columbia Records, ovakav korak u mainstream je na neki način bio i očekivan. Na oba ova albuma bilo je momenata koji su bili dostojni kvalitea njihovog prvenca, ali sve u svemu sasvim prosečna izdanja. Ipak mašinerija koja stoji iza ove izdavačke kuće donela je bendu još veću popularnost, rasprodate koncerte, odličnu prodaju albuma i visoka mesta na billboardovoj listi.

Na svom petom albumu „Why Are You Ok“, koji su izdali za Interscope/American Records, bend pravi zaokret ka zvuku i atmosferi prvog, i donekle drugog albuma, ali to nije bilo dovoljno da bi dobili bilo šta više od poptuno prosečnog albuma. Kao i na prethodna dva i na ovom albumu imamo nekoliko dobrih pesama u kojima bend i Ben Bridwell kao glavni teksotpisac i aranžer u potpunosti zabilistaju. Pre svega to su pesme „Casual Party“ i „In a Drawer“, na kojoj je sa svojim jedinstvenim vokalom gostovao J Mascis (Dinosaur Jr) . Obe ove pesme imaju one "muzičke udice", koje su bile karakteristične za njihovu muziku na prva dva albuma, i pomoću kojih su uspevali da "upecaju" slušaoca na prvo slušanje. 

Album otvara „Dull Times/The Moon“, mada u osnovi ovo su dve potpuno različite pesme, prva polovina otprilike u potpunosti odgovara nazivu, dok je druga polovina daleko bolja i interesantnija. I pored ovih već pomenutih pesama i možda još „Solemn Oath“, sve ostale su kao daleki eho onog zvuka koji ih je i etablirao kao jedan od najinteresantnijih i najoriginalnijh indie rock bendova.

Sam Bridwell je rekao da je album pisao uglavnom noću u svojoj garaži kada su njegove četiri ćerke spavale. Priznaje da se sa svojih 38 godina navikava na život porodičnog čoveka, u srednjim godinama. Bridwellu, za sthove i muziku koju stvara, uvek je glavna inspiracija bilo njegovo iskreno viđenje života oko sebe i stvari koje ga preokupiraju , i ovaj album je upravo to, slike iz njegovog života, kao recimo dosadni razgovori na zabavama kao u „Casual Party“. Ako je suditi po muzici sa ovog albuma, koja na neki način zalazi u teritoriju onog što se ponekad naziva „dad’s rock“, taj period života mora da je prilično dosadan, jer je od njihovog, ionako mekanog i ispeglanog zvuka, čini da zvuče još bleđe i uspavljujuće, što ni produkcija Jason Lyte (Grandaddy) nije mnogo promenila.

Ovaj album odslikava karijeru ovog benda do sada,i ako bih trebao da opišem svaku njihovu pesmu jednim pridevom bilo bi to sa jednim od sledeća tri, vruće, toplo ili mlako, sa izuzetkom albuma „Everything All the Time“, koji bi gotovo ceo mogao da se oslika prvim, malopre pomenutim pridevom. Na svakom od albuma oni dokazuju da mogu u potpunosti da zablistaju, toliko jako da i ostale prosečne, pesme, pa i sam album izgledaju interesantnije nego što u stvarnosti jesu . Ti blistavi momenti na svakom od albuma, još uvek drže njihove fanove, verne bendu i njihovoj muzici, u nadi da će ponovo uspeti da stvore pesme koje mogu da pariraju „The Funeral“ i „Is There a Ghost“.  „Why Are You Ok“ je najbolji album Band of Horses u poslednjih 6 godina i nadamo se korak napred u karijeri, ali o tome ćemo moći da sudimo tek posle sledećeg albuma, ako ga bude. Jedno je sasvim izvesno, njihov „greatest hits“ album biće fantastičan.

Preporuka

share