Maggie's Plan [2016]
Megin plan, suštinski gledano, trebalo bi da predstavlja neku vrstu prikrivenog feminističkog manifesta. I to ne samo što iza projekta stoji ženski trio: Rebeka Miler, Greta Gervig, Karen Rinaldi. Jednostavno, ovim filmom u njegovoj esencijalnoj srži dominiraju ženski likovi, i njihova karakterizacija baca u senku zaplet i priču.
Počnimo iz početka. Megi (Greta Gervig) je simpatična, pomalo smotana devojka, nesređenih životnih shvatanja, ali jakih moralnih i etičkih načela, koja je rešena da, s obzirom da ne može da pronađe odgovarajućeg životnog saputnika, reši problem svog biološkog sata preuzimanjem semena od čoveka za kog je ustanovila da poseduje minimum kvaliteta, koji su potrebni za njeno novorođenče.
E sad, sudbina upliće svoje prste, i baš u trenutku oplodnje desiće se već najavljeni twist kako bi u igru ušao novopečeni poznanik (pisac) Džon Harding (Itan Hok). Harding preuzima ulogu oca, i razvodi se od svoje egocentrične i neurotične žene Džordžet, koju maestralno portretiše (u početku barem) Džulijen Mur.
I, verovali ili ne, Rebeka Miler do tok trenutka prilično kreativno vodi priču. Imamo zabavne i inteligentne dijaloge, koji korespondiraju između Noe Baumbaha i Vudi Alena. Likovi su prilično fino iznijansirani, a dinamika naracije je prilagođena tempu prosečne moći upijanja gledalaca koje ovakvi radovi interesuju.
A onda, nakon nekih pola sata, baš kada Megi razvija svoj 'plan', film naprasno pada na svim nivoima. Naročito počinje da iritira Itan Hok i njegov kvazipisac, koji se kao zatvara u svoj sebični svet iluzija i pregovora sa kojekakvim izdavačima. Greta Gervig, koja u biti reprizira svoje role iz Baumbahovim filmova, postaje krajnje patetična u svojim žalopojkama, i njen lik se polako upliće u sopstvenu mrežu spletki i ziheraštva. Čak, nažalost, na dramskom nivou, Džordžeta gubi oštrinu, i Murova podseća na farsičnu sredovečnu ženicu iz ispodprosečnih Alenovih filmova.
Neujednačen tempo, loše vođenje priče, predvidljivost, beskrvnost i manjak maštovitosti samo su najočigledniji problemi koje imamo u ovom pokušaju kreiranja zabavne i inteligentne dramedije. Megin plan kao celina ne funkcioniše, pa ipak, podeljen na fragmente, film ima nekoliko svetlih tačaka. Nažalost, nedovoljno za ukupno pozitivan utisak.
