Vengeance [2009]
Nepobitna je činjenica da je Vengeance imao sve startne premise da bude jedan od monumentalnijih honkoških akcijaša u poslednjih desetak godina, ali nije.. zašto nije, to verovatno zna samo legendarni Johnnie To.
Vigilante akcija u kojoj participiraju ozlojeđeni otac i deda (bivši policajac), tim profesionalnih ubica, u potrazi za grupom nemilosrdnih plaćenika. Vengeance ima stari šmek i duh hongkoških akcijaša, baš onih koji su krasili ovu kinematografiju u poslednjih 30 godina. Stilski moćan sa nekoliko prilično upečatljivih sekvenci, praćenih tradicionalnim sloumoušnima.
Prva polovina filma je temeljno i strpljivo odrađena i koncipirana, na tragu francuskih noara melvilovskog osećaja za gradaciju, šmek i britku emociju. Međutim, u drugoj polovini iskusni lisac se unervozio i prepustio se akciji, zaboravljajući da u dovoljnoj meri odradi uspešno građenje likova i njihovih unutrašnjih emotivnih borbi. Namerno puštanje leda pod noge oduzelo je početnu draž i na kraju stiče se utisak krajnje nedorečenosti i unutrašnje praznine. Jednom rečju - hladno. A dobro nas je zagrejao u prvom delu.
Šteta. Ja jesam veliki fan, a baš kao takav sklon sam i da žestoko kritikujem omiljene autore, jer je ovde To potrošio, i utrošio dosta energije na početku, da bi na kraju pokazao znake defetizma i sve izgrađeno jednostavno pustio niz vodu.
