Public Morals
TNT;2015
Režija: 
Edward Burns
Scenario: 
Edward Burns
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
Engleski
7.4
7

“Public Morals” na početku može da deluje kao još jedna obična, već viđena,  policijska drama, smeštena u 60te godine, puna žestokih momaka, sa obe strane zakona.  Ovu seriju potpisuje na mnogo nivoa Edward Burns. 

Njemu je ovo prvi projekat koji radi u formatu tv serije. Publici je najbolje poznat po ulogama u filmovima, u kojima se on nalazio i na mestu glavnog glumca, scenariste i reditelja. Počev od kultnog indie filma “The Brothers McMullen” (1995), Burns iza sebe do sada ima 11 filmova u kojima se nalazio u sve tri uloge, i još puno filmova u kojima je “samo” glumio. Ono što je do sada uglavnom bilo karateristično za njegova ostvarenja da je priča uglavnom bila vezana ze emocionalne veze u običnom životu, običnih ljudi. Kako je on stario tako se menjao i focus njegovih filmova, od emocionalnih  problema dvedesetogodišnjaka, preko mladoženja i straha od braka, do problema supružnika  u malopre pomenutoj instituciji. Jedini izlet van ove tematike bio je film “Ash Wednesday” u kome je focus bio na kriminalu i mafiji. Doduše imao je  “The Lynch Pin” (2009), internet serija od 10 kratkih epizoda u kome je glavni lik plaćeni ubica. Većina ovih filmova je snimljena sa veoma malim budžetom i sa veoma malom filmskom ekipom, često i sa ručnim, a ne profesionalnim kamerama. “Looking for Kitty” je snimljen digitalnom Panasonic AG-DVX100 kamerom (3000$). Ukupni budžet je bio oko 200000$, sniman je u Nju Jorku, bez standardnih filmskih dozvola, sa veoma malom ekipom. Za film “Nice Guy Johnny”, budžet je bio samo 25000$ i prikazan je na Tribeca Film Festivalu. I pored veoma malog budžeta, njegovi filmovi su uglavnom imali veoma pozitivne, ponekad i odlične kritike, i veoma su dobro prolazili kod publike. Ono što je bila konstanta u svim njegovim ostvarenjima je da su veoma često glavni protagonisti,  a lik koga on glumi uvek,  bili Irci.

Bar što se Iraca u priči tiče, tu nema neke razlike u TV seriji “Public Morals”. Edward Burns je scenarsta, reditelj i glavni glumac. i naravno njegov lik je Irac i policajac, iz policiske porodice. Period radnje ove serije su 60te godine u Nju Jorku, tačnije deo Nju Jorka poznat pod imenom Hell’s Kitchen, siromašno radničko naselje, čije stanovništvo su tada, uglavnom činili amerikanci irskog i italijanskog porekla. Iako na početku postoji jasna podela na ljude sa obe strane zakona, veoma brzo je očigledno da je podela na crno/belo nemoguća, već je sve u velikoj paleti nijansa sive boje. Policajci nisu uvek dobri, i daleko od toga da su baš uvek na strani zakona, dok kriminalci, bar oni starog kova, su ponekad „dobrotvori“ i veoma poštovane figure svog okruženja. 

„Public Morals“ je imala veći budžet nego što je Burnes navikao u svojim prethodnim ostvarenjima. To je i normalno kada radite dramu vezanu za neki period u prošlosti, i taj vizuelni aspekt serije je na visokom nivou. Pored Burnsa, u glavnim ulogama su Michael Rappaport, Elizabet Masucci, Neil McDonough i veliki Brian Dennehy, koji je, bar meni lično zbog uloga koja je najčešće igrao, uvek bio otelotvorenje njujorškog policajca, kasnije sam saznao da je i bio policajac pre nego što je počeo da se bavi glumom. U ovoj seriji on je u ulozi glave irske mafijaške porodice.

U seriji se prepliće posao sa privatnim životima kako policajaca , tako i kriminalaca. Neretko su ta preplitanja mnogo kompleksnija, što je i posledica života i odrastanja u jednoj takvoj sredini. Ponekad se stiče utisak da su i policija i mafija samo dve strane iste medalje i podjednako važni subovi zajednice. Mafija otvara razne poslove, kojim upošljava lokalno stanovništvo, dok je policija tu da kontroliše da se sve to ne otme kontroli, i povremno zažmuri na određene stvari. Doduše, dobro i zarade od svega toga. Problem nastaje pojavom individua koje žele da taj krug zajedničkog suživota prekinu zbog svojih prevelikih ambicija, psihijatriskih problema ili kojekakvih drugih razloga.

Iako je razvoj priče malo sporiji u prvih par epizoda, posebno kada se uzme u obzir da se emituje na kablovskom kanalu, na kraju se stiče utisak da je moglo biti još par epizoda kako bi uspeli da privedu kraju, kako i glavnu priču, tako i nekoliko ličnih priča vezanih za glavne likove. Ovako smo, posle poslednje epizode ostali na „cliffhangeru“. Na žalost TNT kanal, koji je stajao iza ove TV serije nije se odlučio za drugu sezonu, što je po mom mišljenu bila greška. Iako ovo nije serija koja se ne može meriti po popularnosti sa „True Detective“ ili „Fargo“, ipak je imala dosta toga da ponudi. Veoma uverljive i dobro razrađene karaktere, zanimljivu priču, dobro oslikan period i odlične glumce. Jedina nada za nastavak ove serije je prelazak na neki od interent servisa kao što su Netflix ili Amazon, a i sam format serije bi daleko više odgovarao njima. Iskreno, ponekad je teško čekati do sledeće epozide, i mnogo je veće uživanje odvojiti jedan kišoviti vikend i odgledati svih 10 epizoda odjednom. Kako iza ove serije stoji producentska kuća Stevena Spielberga, možda i postoji nada da dobijemo drugu sezonu, do tada, ako ste ljubitelj tv serija sa ovom temom, „Public Morals“ vas verovatno neće razočarati.

Preporuka

share

share